Anksioznost nije spoljašnji događaj, niti je neprijatelj koji dolazi spolja. Anksioznost je reakcija vašeg nervnog sistema na način na koji procenjujete situaciju. U kognitivno-bihejvioralnoj (KBT) i REBT terapiji, anksioznost posmatramo kroz jednu oslobađajuću misao: ne plaše nas toliko same situacije u kojima se nađemo, koliko način na koji ih u sebi doživljavamo i šta o njima mislimo.
REBT model: ABC struktura anksioznosti
Albert Elis, osnivač REBT-a, definisao je ljudsko emocionalno iskustvo kroz ABC model:
- A (Activating Event): Okidač. To može biti prezentacija na poslu, povišen puls, reakcija partnera ili neizvesna finansijska situacija.
- B (Beliefs): Vaša uverenja o tom okidaču.
- C (Consequences): Emocionalna i bihejvioralna posledica (anksioznost, napad panike, izbegavanje).
Većina ljudi pogrešno veruje da A direktno uzrokuje C. REBT dokazuje da se anksioznost javlja isključivo na nivou B, i to kroz dve ključne kategorije iracionalnih uverenja:
- Zahtevanje („Musturbation“): „Moram proći bez greške“, „Ovo se ne sme desiti“, „Drugi moraju prihvatiti moj predlog“. Kada želju pretvorite u apsolutni zahtev, stvarate nesvesni pritisak i konstantan strah od neuspeha.
- Katastrofiziranje i niska tolerancija na frustraciju (LFBT): „Ako zabrljam, to će biti katastrofa“ i „Ja to ne mogu podneti“. Katastrofiziranje uvećava realnu opasnost za sto puta, dok podcenjuje vaše sposobnosti da se sa njom nosite.
Korisna anksioznost u REBT-u zapravo ne postoji i umesto nje, cilj je prevesti nezdravu anksioznost u zdravu zabrinutost i hrabrost. Zabrinutost vas priprema na akciju; anksioznost vas parališe.
KBT kognitivne distorzije: Filteri kroz koje iskrivljujete realnost
Dok se REBT fokusira na duboka, apsolutistička uverenja, KBT se bavi automatskim mislima koje prolaze kroz glavu u sekundi pre nego što osetite nalet straha. Kod anksioznih poremećaja, te misli su uvek usmerene na budućnost i pretnju, i obično sadrže sledeće greške u mišljenju:
- Čitanje misli: Pretpostavljate da znate šta drugi misle o vama („Sigurno misle da sam nesposoban“).
- Gledanje u staklenu kuglu: Proričete najgori mogući scenario kao jedinu izvesnu budućnost („Sigurno ću dobiti otkaz“).
- Emocionalno rezonovanje: Zaključujete na osnovu fizičkih simptoma („Osećam jak strah, što znači da sam u stvarnoj opasnosti“).
Bihejvioralni mehanizam: Zamka izbegavanja
Anksioznost se hrani izbegavanjem. Kada osetite neprijatnost i odlučite da izbegnete situaciju (ne odete na sastanak, ne javite se na telefon), vaš mozak doživi trenutno olakšanje. Tim činom kratkoročno nagrađujete mozak, ali dugoročno učvršćujete uverenje da je ta situacija zaista opasna i da niste sposobni da se sa njom nosite. Izbegavanje je primarni mehanizam koji uspešno održava anksioznost godinama.
Intervencija i rešenje
KBT i REBT ne nude prazna pozitivna uverenja, već dijalog sa činjenicama:
- Osporavanje: Postavite mislima sledeća pitanja: Gde je dokaz da se najgori scenario mora dogoditi? Da li je ovo činjenica ili moja procena? Kakve su realne posledice ako ne uspe?
- Izlaganje (Exposure): Svesno ulazak u situaciju koja izaziva umerenu anksioznost, bez primene odbrambenih ponašanja. Cilj je da mozak kroz iskustvo nauči da je situacija neprijatna, ali ne i opasna.
- Prihvatanje nelagodnosti: Cilj terapije nije potpun izostanak fizičkih simptoma, već promena vašeg odnosa prema njima. Kada prestanete da se plašite samog osećaja anksioznosti, ona gubi svoju snagu.
Anksioznost nastaje onog trenutka kada ličnu želju pretvorite u apsolutni zahtev, a svaku neprijatnost proglasite katastrofom.
Anksioznost nije trajna osobina vaše ličnosti, već naučen obrazac procene opasnosti koji se uz sistematičan rad i osporavanje iracionalnih misli uspešno preoblikuje.
Autor: Kristina Karanović