Mnogima je lakše da izgrade svoje samopouzdanje nego samopoštovanje i, spajajući jedno sa drugim, na kraju dobiju dugačku listu talenata i dostignuća. Umesto da se suoče sa stvarnim problemima, oni se kriju, često celog života, iza svojih sertifikata i nagrada. Ali kao što svako ko je bio na fakultetu zna, duga lista dostignuća nije zamena za zdravo samopoštovanje. Dok ovi ljudi rade na svojoj listi u nadi da će ona jednog dana biti dovoljno duga, oni pokušavaju da popune prazninu u sebi spoljašnjim elementima kao što su status, prihod i tako dalje.
Dakle, koja je razlika između samopouzdanja i samopoštovanja?
Poverenje potiče od latinskog fidere, „verovati“. Biti samouveren znači verovati i verovati u svet. Biti samouveren znači verovati i verovati u sebe, a posebno u svoju sposobnost da se uspešno bavimo svetom. Samopouzdana osoba je sposobna da deluje u skladu sa prilikama, da se suoči sa izazovima, da se bavi konstruktivnom kritikom i preuzme odgovornost ako i kada stvari krenu naopako.
Ako je osnova uspešnog iskustva samopouzdanje, osnova samopouzdanja je uspešno iskustvo. Međutim, moguće je biti veoma samouveren u jednoj oblasti, kao što je ples ili jahanje, dok ste veoma nesigurni u drugoj, kao što je kuvanje ili javni govor.
U nedostatku samopouzdanja, hrabrost preuzima. Ako samopouzdanje deluje u oblasti poznatog, hrabrost deluje u oblasti nepoznatog, neizvesnog i strašnog. Ne bih mogao postati siguran plivač da nisam jednom imao hrabrosti da izgubim oslonac u dubokoj vodi. Hrabrost je plemenitija od samopouzdanja, jer zahteva veću snagu i trud, i zato hrabar čovek ima neograničene mogućnosti.
Samopouzdanje i samopoštovanje često idu ruku pod ruku, ali nisu jedno te isto. Konkretno, moguće je biti visoko samouveren, a ipak imati nisko samopoštovanje, kao što je slučaj sa mnogim izvođačima i poznatim ličnostima koji mogu uspešno da izvode pred publikom, ali vode borbu iza kulisa.
Poštovanje potiče od latinskog æstimare [procenjivati, vrednovati, odmeravati], a samopoštovanje je naša kognitivna i, pre svega, emocionalna procena sopstvene vrednosti. Više od toga, to je matrica kroz koju mislimo, osećamo i delujemo, i odražava i određuje naš odnos prema sebi, prema drugima i prema svetu – omogućavajući nam, na primer, da osećamo krivicu umesto stida, ili da oponašamo umesto da zavidimo.
Ljudi sa zdravim samopoštovanjem ne moraju da se oslanjaju na spoljašnje stvari kao što su prihod, status ili ozloglašenost, niti da se oslanjaju na štake kao što su alkohol, droga ili seks (kada su ove stvari štake). Naprotiv, tretiraju se sa poštovanjem i brinu o svom zdravlju, zajednici i životnoj sredini. Oni su u stanju da se potpuno ulože u projekte i ljude jer nemaju strah od neuspeha ili odbijanja. Naravno, trpe povrede i razočarenja, ali ih neuspesi niti štete niti umanjuju. Zahvaljujući svojoj otpornosti, otvoreni su za ljude i mogućnosti, tolerantni su na rizik, brzi na radost i oduševljenje, prihvataju i opraštaju drugima i sebi.