Tag: Psihološke teme

Uspeh, prihvaćenost u društvu, na poslu, priznanja i brojne gratifikacije nekim ljudima ne znače baš ništa za doživljaj samopouzdanja. Zapravo, pojedini ljudi poljuljanog samopouzdanja obezvređuju one koji ih hvale i prihvataju. Njihovi ideali su uvek „tamo negde“ – iznad, nedostižni. Skloni su testiranju ljudi, posebno zavođenju, kao vrsti testa. Ukoliko uspeju da šarmiraju osobu, znači da je „ispod njih“ dakle, obezvrediće je. Ako njihovo udvaranje ne prođe, onda će se osećati malim, često pokornim, ali će se i svim snagama upinjati da zadobiju poštovanje onih koje vide kao da su „iznad“ njih. Samopoštovanje dolazi iznutra, iz ljubavi prema sebi, samoprihvatanja… >> "Kako se narušava i gradi samopoštovanje"

Da li je bolje prihvatati  ili poštovati sebe? Da li su ta dva stava međusobno oprečna? Najzad, da li je zaista bitno baviti se rečima ili to ukazuje na sitničavost psihologa i psihoterapeuta? Neretko čujem da se neke stvari, ideje, pojmovi i situacije podrazumevaju. Uglavnom nisam zadovoljna idejom da se toliko dobro s nekim razumem da ne moramo popričati o čemu se zapravo radi. Jezik i govor nam i služe da bismo poboljšali međusobno razumevanje i saodnošenje. S druge strane, ima pojmova koji su naizgled slični, međutim, ukoliko su nedovoljno objašnjeni mogu stvarati konfuziju. Možda je najmanje bitno što Vas… >> "Samoprihvatanje nasuprot samopoštovanju"

Ljudi s patološkim narcizmom ne uspevaju zauvek da održe sliku o vlastitoj grandioznosti i svemoći. Narcisima je potrebna publika i stalno divljenje. Kako se radi o osobama koje su nestabilno formirane u samom startu, nemaju čvrst identitet, niti mogućnost dubokih doživljaja i osećanja, nije teško zamisliti njihovo slamanje. Stručnim jezikom, ta vrsta slamanja se se zove dekompenzacija. Šta to zapravo znači? Osobe s narcističkim poremećajem ličnosti imaju izvesne osobine, po kojima se razlikuju od drugih ljudi. Među te osobine spada stalna potreba za prisustvom drugih koji će ih veličati, podržavati i, u krajnjem slučaju, tolerisati njihovu grubost i nemar. Narcisi… >> "Pesimizam – narcistička depresija"

Bes je izvor energije i neophodno je pretvoriti ga u zdravu životnu energiju. Osećanja treba uvek podeliti sa nekim i treba zbijati šale na temu besa svakog pojedinca, jer kada čovek počne da se smeje, prolazi i bes. Izneverena očekivanja stvaraju ljutnju, a kada je čovek besan, on izbacuje hormone stresa koji ga čine agresivnim. Činjenice o besu koje valja zapamtiti: Šta je bes? Bes ili ljutnja – osećanje koje doživljavamo kada procenimo da se neko neopravdano ponaša na način koji ugrožava neku našu vrednost/pravilo. Ljutnja, na komunikacionom planu, predstavlja zahtev za promenom ponašanja druge osobe/situacije ili samog sebe. Ponašanje… >> "Kontrola besa"

Anksioznost je osećanje koje svi osećamo s vremena na vreme, ali koje nam je često teško da razumemo. Javlja se kao osećanje neodređene strepnje i slutnje. Plašimo se nečega, ali ne možemo da odredimo tačno čega. Ako na vreme ne odreagujemo i ako ovo osećanje postane češće i intenzivnije vremenom može dovesti do toga da osoba razvije i anksiozni poremećaj, kao i napade panike. Iza ove vrste straha krije se ustvari strah od života. Osoba se plaši da su izazovi koje pred nju postavlja život previsoki, da neće uspeti da se izbori sa nadolazećim problemima. O sebi može da misli… >> "Strah od života"

Iako su brojni i veoma različiti razlozi zbog kojih se ljudi odlučuju na psihoterapiju, postoji nešto što im je zajedničko. Patnja. Ljudi pate na različite načine i zbog različitih iskustava, ali je upravo iskustvo bola i patnje ono što navodi ljude da preispitaju i promene dosadašnji način razmišljanja i ponašanja. Nesklad između onoga što želimo i onoga što trenutno imamo često je uzrok unutrašnjeg bola i patnje. Osim toga, ako primetimo da želimo i možemo mnogo više a ostvarujemo malo, to takođe može voditi u produbljivanje osećanja patnje. Karl Jung je rekao : “Neuroza je uvek zamena za legitimnu patnju.“… >> "Razlog broj 1 zbog kojeg ljudi dolaze na psihoterapiju"

Da li ste se ikada zapitali zašto se ljudi oko vas uvrede ili naljute kad im iskreno kažete šta mislite? Da li vam se to nekad desilo i onda ste odlučili da svoje mišljenje zadržite za sebe a govorite samo ono što druga osoba želi da čuje?  Kritika je sama po sebi neprijatna, i za onoga ko upućuje kritiku i za onoga ko kritiku prima. Niko ne voli da bude kritikovan jer to znači suočiti se sa sopstvenim propustima. Takođe i osobi koja upućuje kritiku je ta situacija nelagodna jer drugoj (često dragoj) osobi govori nešto što je neprijatno.  Zašto… >> "Kritika u odnosima"

Ako ste se nekad susreli sa osobom koja ima problem sa alkoholom, verovatno znate koliko to može biti užasavajuće-nepredvidljivo ponašanje, provokacije, neumesni komentari i šale, uvrede, omalovažavanja, a ne tako retko i nasilje. Alkoholizam ostavlja posledice ne samo na osobu koja pije, već i na širi društveni kontekst, na porodicu, na posao i na sve druge odnose u kojima osoba učestvuje. Iako smo kultura u kojoj je alkoholisanje široko prihvatljivo, kada dođe do nasilja u porodici ili do nekakvog drugog zla izazvanog alkoholom (posebno stradanje nevinih u saobraćaju kad pijana osoba vozi) uglavnom se zgražavamo i osuđujemo osobu. Međutim, mnogi… >> "Deca alkoholičara"

Psihoterapija je proces tokom kojeg psihoterapeut i klijent  zajedno rade na uklanjanju problema koje klijent ima na misaonom, osećajnom i nivou ponašanja. Danas postoji mnogo vrsta psihoterpijskih škola i pravaca, veliki broj ljudi se bavi psihoterapijom, a često ljudi kojima je pomoć potrebna ne znaju da li treba da se obrate i kome. Da bi psihoterapija mogla da se uspešno izvodi potrebno je da budu ispunjeni neki preduslovi. Pre svega, potrebno je da je osoba koja ide na psihoterapiju svesna da ima problem i da je taj problem psihicke prirode. Drugo, važno je da osoba želi da reši problem koji… >> "Da li mi treba psihoterapija?"

Danas se o temi nasilja jako puno govori. Svesniji smo prisustva nasilja u porodici, u školi, na ulici. Iako je i ranije nasilje bilo prisutno kao društveni fenomen, čini se da je uprkos brojnim kampanjama nasilja sve više. Sa pojavom društvenih mreža pojavio se i novi vid nasilja – cyber nasilje. Psiholozi, sociolozi i istoričari nalaze brojne razloge zbog kojih je to tako, međutim ja želim danas da skrenem pažnju na nešto drugo. Da bi nasilje postojalo neophodno je da postoji počinilac i žrtva. Prema većini zvaničnih istraživanjima većina počinilaca fizičkog nasilja čine muškarci. Kao najčešće žrtve nasilja se navode… >> "Muškarci kao žrtve nasilja"