Iako je često prva asocijacija na praznike osećanje radosti i uzbuđenja, kao i okupljanje porodice, za mnoge ljude praznici predstavljaju izvor sete, tuge, a u nekim slučajevima i pravih depresivnih stanja.
Praznična depresija je jedno od reaktivnih depresivnih stanja. Upravo praznici postaju okidač za pojavu depresije i neraspoloženja. Najčešći razlozi za pojavu depresivnog raspoloženja tokom praznika su: osećanje usamljenosti, prisećanje praznika u prošlosti tokom kojih se desilo nešto loše, nostalgija ukoliko osoba nije tamo gde bi želela da bude, nemogućnost organizovanja praznika onako kako osobi odgovara i provođenje praznika u okruženju u kojem osoba ne želi da se nalazi.
Osećanje usamljenosti je samo po sebi izuzetno neprijatno i izaziva patnju. Osoba koja se oseća usamljeno često može tokom praznika da ima još snažniji doživljaj izolovanosti upravo zato što se tokom praznika insistira na osećanju zajedništva, porodice se okupljaju i provode vreme zajedno, ljubavni parovi organizuju vreme tako da se ne razdvajaju tokom praznika, a onaj ko je usamljen i nema osobu ili osobe sa kojima bi proveo praznike može na to da reaguje još većim povlačenjem i osećanjem depresivnosti.
Čest uzrok prazničnih depresija jeste situacija kad se tokom praznika u prošlosti desilo nešto loše, ako je na primer neko blizak umro tog dana ili je otišao, ako je neka značajna veza raskinuta tokom praznika ili se desila neka druga značajna a negativna situacija. U tom slučaju praznici postaju vreme kad se osoba priseća onoga što joj se desilo, evociraju se osećanja tuge i žaljenja i ukoliko osoba nije završila proces tugovanja može se desiti da odreaguje depresivno.
Ponekad uzrok praznične depresije može da bude takozvani negativni bilans. Mnogi ljudi započinju novu godinu sa puno želja i planova, a nekad se desi da se od toga ostvari malo ili ništa. Tada oni koji su očekivali više mogu da se razočaraju i da u krajnjoj liniji shvate kako im je godina bila neuspešna ili promašena i da sa takvim osećanjima dočekaju praznike.
Praznične depresije su česte kod ljudi koji žive u inostranstvu. Tokom godine život dobro funkcioniše, ali kad dođu praznici pokreću se osećanja nostalgije, tuge i želje da osoba bude tamo gde su njoj bliski ljudi-porodica i prijatelji. Kada nije u mogućnosti da to ostvari može reagovati depresivno.
Ovo su samo neki od razloga zbog kojih se javlja praznična depresija. Ponekad ona može biti udružena sa sezonskom depresijom, kod ljudi koji su tome skloni. Kao i svaki drugi depresivni poremećaj, može se ispoljiti na različite načine i u različitom intenzitetu. Može varirati od blagog osećanja depresivnosti, pa sve do težih oblika depresije uključujući i suicidalne porive. Ono što je važno jeste da se na vreme prepozna, jer ukoliko se na vreme počne sa psihoterapijom ovaj poremećaj je moguće ili izlečiti ili značajno ublažiti.
Ukoliko primetite kod sebe znakove depresije-bezvoljnost, nezainteresovanost, malodušnost, nedostatak želje za životom, osećanje krivice ili beznadežnosti ne ustručavajte se da potražite pomoć. To što se, u ovom slučaju depresija javlja povremeno nipošto ne znači da je treba ignorisati i verovati da će proći sama od sebe. Uz adekvatnu pomoć i psihoterapijski tretman moguće je vrlo uspešno prevazići prazničnu depresiju.
Autor: Sanja Perković