Vaš stepen poverenja, koji se zove samopouzdanje, je poverenje ili vera koju imate u sebe i svoje sposobnosti. Samopoštovanje je mišljenje koje imate o sebi.
Realna osećanja samopouzdanja i pozitivnog samopoštovanja utiču na to kako razmišljate i delujete, kako se osećate prema drugima i koliko ste uspešni u životu. Imati samopouzdanje ne znači da možete sve. Samopouzdani ljudi imaju realna očekivanja. Čak i kada se neka njihova očekivanja ne ispune, nastavljaju da budu pozitivni i prihvataju sebe.
Razumevanje samopouzdanja
Samopouzdanje vam omogućava da imate pozitivne, ali realne poglede na sebe i situacije u kojima ste uključeni. Ako imate samopouzdanja, obično se ne plašite izazova, u stanju ste da se zalažete za ono u šta verujete i imate hrabrosti da priznate svoja ograničenja.
Većina nas ima oblasti u našim životima u kojima se osećamo prilično kompetentnim dok istovremeno prepoznajemo oblasti u kojima se ne osećamo nimalo samouvereno. Imati tačan osećaj samopouzdanja znači da izbegavate da se ponašate previše samouvereno ili nepromišljeno. To znači da se ne plašite da rizikujete u zadacima koje ste u mogućnosti da uradite i da vas ne parališe strah i anksioznost kada se suočite sa stvarima koje želite ili trebate da uradite.
Ljudi sa visokim samopouzdanjem obično imaju malo straha od nepoznatog, sposobni su da se zauzmu za ono u šta veruju i imaju hrabrosti da rizikuju sramotu. Gubitak samopouzdanja više nije poverenje u sposobnost izvođenja. To može biti razumno kao rezultat neuspeha u prošlosti ili nerazumno, jer neko „samo ima osećaj“ u vezi nečega ili sumnja.
Kako se samopouzdanje u početku razvija?
Mnogi faktori utiču na razvoj samopouzdanja. Stavovi roditelja su ključni za osećanja dece o sebi, posebno u ranim godinama dece. Kada roditelji obezbede prihvatanje, deca dobijaju čvrstu osnovu za dobra osećanja o sebi. Ako su jedan ili oba roditelja preterano kritični ili zahtevni, ili ako su previše zaštitnički nastrojeni i obeshrabruju kretanje ka nezavisnosti, deca mogu da počnu da veruju da su nesposobna, neadekvatna ili inferiorna. Međutim, ako roditelji podstiču kretanje dece ka samopouzdanju i prihvataju i vole svoju decu kada pogreše, deca će naučiti da prihvate sebe i biće na putu da razviju samopouzdanje.
Iznenađujuće, nedostatak samopouzdanja nije nužno povezan sa nedostatkom sposobnosti. Umesto toga, često je rezultat previše fokusiranja na nerealna očekivanja ili standarde drugih, posebno roditelja i društva. Uticaji prijatelja mogu biti jednako moćni ili moćniji od uticaja roditelja i društva u oblikovanju osećanja o sebi.
Svaka diskusija o samopouzdanju treba da uključi informacije o samopoštovanju. Dok je samopouzdanje znanje da možete uspeti u nečemu, samopoštovanje je sposobnost da se dopadate sami sebi, da volite sebe i da se osećate vrednim, bez obzira na sve uspone i padove u životu. Vaše vrednosti, uverenja i lična filozofija definišu vašu ličnu vrednost.
Neko sa zdravim samopoštovanjem jednostavno voli sebe. Zdravo samopoštovanje ne zavisi od uspeha jer uvek postoje neuspesi sa kojima se treba boriti. Niti je to rezultat poređenja sa drugima jer uvek postoji neko bolji. Sa zdravim samopoštovanjem, volimo se zbog toga ko smo, a ne zbog onoga što možemo ili ne možemo da uradimo.
S druge strane, nisko samopoštovanje podstiče mnoga nezdrava ponašanja. Iako možemo postati svesni ovih problema u ponašanju, često je težak zadatak da ih promenimo osim ako se prvo ne reši koren problema, nisko samopoštovanje.
Nije prirodno da se osećate dobro zbog neuspeha niti je zdravo da se osećate ravnodušno prema njemu. Umesto toga, zdravo je da se osećate loše zbog toga. Loše osećanje zbog negativnog događaja može vam pomoći da jasno razmislite o događaju, da ga promenite ako se može promeniti i da ga konstruktivno prilagodite ako se ne može promeniti. Ali izobličen osećaj slike o sebi može prouzrokovati da ove emocije postanu destruktivne; tuga može postati depresija, a zdrav bes može postati nezdrav. Što su naše negativne emocije nezdravije, to više mogu da ometaju našu sposobnost da jasno razmišljamo i manja je verovatnoća da ćemo promeniti svoje ponašanje na konstruktivan način.
Izgradnja samopouzdanja i samopoštovanja
Izazovi našem samopoštovanju i samopouzdanju deo su svakodnevnog života. Važno je naučiti kako da prevaziđete neuspeh i negativna iskustva.
Samopouzdanje i pozitivno samopoštovanje se mogu naučiti. Ovo učenje će uključivati promene, nova ponašanja i zahtevaće vreme i energiju. Izgradnja samopoštovanja i samopouzdanja zavisi od razbijanja starih navika i razvoja novih produktivnih navika. Ključna navika koju treba razbiti je navika negativnog razmišljanja. Ove misli su verovatno tako i ukorenjeno u vaš um da pretpostavljate da su nepromenljivi, ali nisu. Učenje kako da priznate svoje negativne misli i da se nosite sa njima je efikasan način da počnete da povećavate svoje samopoštovanje. Ispod je nekoliko predloga kako da počnete da radite na uspostavljanju boljeg samopoštovanja i da postanete sigurniji:
- Prestanite da osuđujete sebe prema onome što vam se dešava u životu, tako da svoje poverenje ne zasnivate na spoljnim događajima.
- Oprostite sebi i drugima greške iz prošlosti. Gajenje starih zamerki oduzima mnogo vremena i energije koju biste mogli da iskoristite na produktivnije načine.
- Naučite da razmišljate drugačije. Kada padnete u samokritičnost i nesigurne misli, zabeležite ih i promenite ih u pozitivne misli.
- Postavite ciljeve na osnovu onoga što realno možete postići, a zatim radite korak po korak da biste razvili svoj potencijal.
- Naglasite svoje prednosti. Fokusirajte se na ono što možete, a ne na ono što ne možete.
Samopouzdanje i samopoštovanje se uče, a ne nasleđuju. Dakle, nedostatak samopouzdanja ne mora biti trajan. Pošto se i nedostatak samopouzdanja i nedostatak pozitivnog samopoštovanja nauče, mogu se zameniti novim učenjem. Psihoterapija efikasno olakšava razvoj samopouzdanja i samopoštovanja.