Danas se o temi nasilja jako puno govori. Svesniji smo prisustva nasilja u porodici, u školi, na ulici. Iako je i ranije nasilje bilo prisutno kao društveni fenomen, čini se da je uprkos brojnim kampanjama nasilja sve više. Sa pojavom društvenih mreža pojavio se i novi vid nasilja – cyber nasilje. Psiholozi, sociolozi i istoričari nalaze brojne razloge zbog kojih je to tako, međutim ja želim danas da skrenem pažnju na nešto drugo.
Da bi nasilje postojalo neophodno je da postoji počinilac i žrtva. Prema većini zvaničnih istraživanjima većina počinilaca fizičkog nasilja čine muškarci. Kao najčešće žrtve nasilja se navode žene i deca. Međutim, činjenice do kojih se došlo zvaničnim istraživanjima pokazuju da najveći broj žrtava fizičokog nasilja čine muškarci. Ta cifra varira od 70 procenata pa naviše, a u zemljama u okruženju iznosi oko 80 procenata. To znači da su najčešće žrtve muškaraca nasilnika u stvari drugi muškarci.
Kako je došlo do ove zabune?
Kad je počelo da se govori o nasilju prvo na šta se skrenula pažnja je bilo nasilje u porodici. U slučajevima porodičnog nasilja zaista najveći broj žrtava fizičkog nasilja čine žene i deca. Njima je potrebna sva moguća pomoć užeg i šireg okruženja kako bi izašli iz sredine u kojoj trpe nasilje. Želeći da detaljnije istražim i ovu oblast našla sam podatke (opet zvanična istraživanja) da su žene i deca žrtve nasilja u porodici u otprilike tri četvrtine slučajeva. Ako su ovi podaci tačni (a verujem da jesu) to znači da jednu četvrtinu žrtava nasilja u porodici čine muškarci, ali su oni još uvek nevidljivi u društvu. Ponekad neki od tih slučajeva izađe u javnost, ali obično kad već dođe do ubistva ili do teških posledica višegodišnjeg zlostavljanja (kao što je slučaj sa ženom iz Pule koja je svog sina deset godina držala vezanog lancima u stanu). Sestra zlostavljanjog muškarca je čekala deset godina da prijavi nasilje i to tek kad se uplašila da će joj brat umreti.
U radu sa muškarcima žrtvama porodičnog nasilja smo shvatili da je potrebno pružiti pomoć i podršku muškarcima koji su žrtve nasilja. S obzirom da je današnje viđenje muškarca takvo da on treba da bude jak, snažan, da nema probleme postaje veliki problem za ove muškarce da potraže pomoć. Međutim, posledice nasilja su brojne i mogu varirati od osećanje nesigurnosti, osećanja niže vrednosti pa sve do ozbiljnih psihičkih problema koje srećemo kod ljudi koji su preživeli traumu.
Što se tiče šireg društvenog okruženja muškarci su u mnogo većem broju nego žene izloženi nasilju. To često počinje u tinejdžerskom periodu gde u prvim tučama dokazuju svoju „muškost“, nastavlja se nasiljem na utakmicama, kafanskim tučama… U najvećem broju ovih slučajeva počinioci nasilja su muškarci. U najvećem broju ovih slučajeva žrtve nasilja su takođe muškarci! Poseban problem čini vršnjačko nasilje u osnovnim školama, gde se još od dečijeg uzrasta pojavljuju fizički napadi na druge (opet, većina nasilnika i većina žrtava su dečaci).
Posledice nasilja mogu ostaviti trag i dugo nakon što je nasilje prestalo. Upravo zbog toga je važno tražiti podršku i pomoć kada je neophodno. Biti jak u stvari znači zauzeti se za sebe i tražiti pomoć onda kada je teško.
Autor: Sanja Perković