Naš stil emocionalnog vezivanja utiče na sve, od našeg izbora partnera do toga kako naša veza napreduje i, nažalost, kako se ona završava. Zato nam prepoznavanje našeg obrazca vezivanja može pomoći da razumemo naše prednosti i mane u vezi. Šablon vezivanja je utvrđen tokom ranih vezivanja u detinjstvu i nastavlja da funkcioniše kao radni model za odnose u odraslom dobu.
Model emocionalnog vezivanja utiče na to kako svako od nas reaguje na svoje potrebe i na koji način ih ispunjava. Kada postoji siguran obrazac vezivanja, osoba je samopouzdana, prisebna i sposobna da lako komuniciraju sa drugima, zadovoljavajući svoje i tuđe potrebe. Međutim, u slučaju preokupiranog ili izbegavajućeg stila emocionalnog vezivanja, kada osoba izabere partnera koji se uklapa u taj neprilagođeni šablon, on ili ona će najverovatnije izabrati nekoga ko ih neće moći učiniti usrećnim.
Na primer, osoba sa preokupiranim stilom vezivanja smatra da, da bi se s nekim zbližio i zadovoljio svoje potrebe, treba sve vreme da bude sa svojim partnerom i od njega dobija osećaj sigurnosti. Da bi podržali ovaj percepciju stvarnosti, oni biraju nekoga ko je izolovan i s kim je tešk povezati se. Osobe sa izbegavajućim stilom vezivanja imaju tendenciju da budu udaljene, jer njihov model vezivanja ima takav način za zadovoljenje svojih potreba koji podrazumeva ponašanje kao da ih ni nema. On ili ona onda biraju nekoga ko je više posesivan ili zahteva previše pažnje.
U izvesnom smislu, podešeni smo da pronalazimo partnere koji potvrđuju naš model vezivanja. Ako smo odrasli sa nesigurnim obrascem vezivanja, možemo se naći da projektujemo ili tražimo da kopiramo slične obrasce vezivanja i kao odrasli, čak i kada nas ovi obrasci povređuju i nisu u našem sopstvenom interesu.
U svom istraživanju, dr Filip Shaver i dr Sindi Hazan su utvrdili da oko 60% ljudi ima siguran stil vezivanja, 20% izbegavajući, a 20% preokupirani. Dakle, šta to znači? Postoje pitanja koja možete sebi postaviti da biste utvrdili svoj stil vezivanja i kako on utiče na vaše odnose. Možete početi da identifikuju svoj stil vezivanja upoznajući četiri obrasca vezivanja kod odraslih i proučavanjem kako oni utiču na parove u njihovim odnosima.
Siguran stil – odrasle osobe sa sigurnim stilom vezivanja imaju tendenciju da budu zadovoljni u svojim vezama. Deca sa sigurnim stilom vezivanja vide svoje roditelje kao sigurnu bazu iz koje mogu da izađu u spoljašnji svet i samostalno ga istražuju. Siguran odrasla osoba ima sličan odnos sa svojim partnerom, oseća se bezbedno i povezano, dok sebi i svom partneru omogućava da se slobodno kreću.
Sigurne odrasle osobe pružaju podršku svom partneru kada se partner oseća uznemireno. Oni takođe okreću svom partneru za utehu kada se i sami osećaju uznemireno. Njihov odnos ima tendenciju da bude iskren, otvoren i ravnopravan, gde se oboje osećaju nezavisnim, ali vole jedno drugo. Sigurno povezani parovi ne teže da stvaraju iluziju povezanosti, tzv. “Fantazija povezanosti”, koja daje lažni osećaj sigurnosti. U slučaju Fantazija povezanosti, par se suzdržava od pravih iskaza ljubavi zarad više rutine, emocionalno deprivirane forme odnosa.
Preokupirani stil – Za razliku od sigurnih parova, ljudi sa preokupiranim stilom vezivanja imaju tendenciju da očajno žele da formiraju fantaziju povezanosti. Umesto da osećaju pravu ljubav i poverenje prema svom partneru, često osećaju emotivnu glad. Oni često traže od svog partnera da ih spase ili upotpuni. Iako traže osećaj sigurnosti i bezbednosti, privržavajući se svom partneru, oni u stvari čine dela kojima odguruju svog partnera.
Iako se preokupirano vezani pojedinci ponašaju očajno ili nesigurno, veoma često, njihovo ponašanje pogoršava njihove strahove. Kada su nesigurni u osećanja svog partnera i u svoju vezu, često postaju nametljivi, zahtevajući ili posesivni prema svom partneru. Oni takođe mogu tumačiti samostalna dela svojih partnera kao potvrdu njihovih strahova. Na primer, ako njihov partner počne da se druži više sa prijateljima, mogu pomisliti, “Vidite? On me ne voli. To znači da će me ostaviti. Bila sam u pravu što mu nisam verovala.”
Odbacujuće izbegavajući stil – Ljudi sa ovim stilom imaju tendenciju da se emocionalno distanciraju od svog partnera. Oni mogu tražiti izolaciju i osećati se “pseudo-nezavisno”, preuzimajući ulogu staranja o sebi samom. Oni se često izdvajaju i fokusiraju na sebe i mogu biti previše usmereni na sopstvenu ugodnost.
Pseudo-nezavisnost je iluzija, jer je svakom ljudskom biću potrebna vezu. Ipak, ljudi sa ovim stilom vezivanja imaju tendenciju da vode živote više usmerene ka unutra i poriču značaj voljenih osoba te se lako odvajaju od njih. Oni su često psihološki zaštićeni i imaju sposobnost da se emotivno ugase. Čak i u uzavrelim ili emotivnim situacijama, oni su u stanju da isključe svoja osećanja i ne reaguju. Na primer, ako je njihov partner uznemiren i preti da će ih napustiti, oni će odgovoriti: “Ne zanima me.”.
Plašljivo izbegavajući stil – Osoba sa ovim stilom vezivanja živi u ambivalentnom stanju, u kom se, u isto vreme, plaše da budu ili suviše blizu ili previše daleko od partnera. Oni pokušavaju da zadrže svoja osjećanja na distanci, ali to nisu u stanju. Oni jednostavno ne mogu da izbegnu svoju anksioznost ili pobegnu od svojih osećanja. Umesto toga, oni su preplavljeni svojim reakcijama i često doživljavaju emotivne oluje. Oni imaju tendenciju da doživljavaju pomešana ili nepredvidiva raspoloženja. Svoje veze sagledavaju kroz model koji podrazumeva potrebu za približavanjem drugima da bi se ispunile svoje potrebe, ali ne suviše blizu jer ih oni mogu povrediti. Drugim rečima, osoba kojoj žele da se približe zarad sigurnosti je ista ta osoba sa kojom se boje da budu bliski. Kao rezultat toga, oni nemaju organizovanu strategiju za zadovoljenje svojih potreba od strane drugi.
Kao odrasli, ovi pojedinci imaju tendenciju da se nađu u teškim ili dramatičnim odnosima, sa mnogo uspona i padova. Oni često imaju strah od napuštanja, ali se takođe i bore se bliskošću. Oni mogu da se drže svog partnera kada se osećaju odbačenim, a onda se osećaju zarobljeno kada su s njim bliski. Često, tajming izgleda off između njih i njihovih partnera. Osoba sa ovim stilom vezivanja može čak da završiti i u vezi koja podrazumeva zlostavljanje.
Stil vezivanja koji ste razvili kao dete, na osnovu vašeg odnosa sa roditeljem ili starateljem, ne mora nužno da definiše vaš način vezivanja sa onima koje volite u vašem odraslom dobu. Ako saznate koji je vaš stil vezivanja, možete otkriti načine kojima se branite od približavanja i emotivnog vezivanja i raditi na ostvarenju “izgrađene sigurne veze.”
Možete preispitivati svoje odbrane birajući partnera sa sigurnom stilu vezivanja, i raditi na razvijanju sebe u tom odnosu. Terapija takođe može biti korisna za promenu neprilagođenih stilova vezivanja. Postajući svesni svog stila vezivanja, i vi i vaš partner možete preispitati nesigurnosti i strahove, koji proizilaze iz vašeg vremešnog modela vezivanja, i razviti nove stilove vezivanja kako biste održavali zadovoljavajući partnerski odnos.