Da li se i vama digne kosa na glavi kad pomislite da ćete za praznike morati da idete kući, da provedete vreme zarobljeni sa porodicom? Kad pomislite na sve provokacije, omalovažavanja, kritike i scene koje se ponavljaju iz godine u godinu?
Niste jedini.
Mnogi ljudi odlazak kući za praznike doživljavaju kao nešto što bi najradije izbegli, kao obavezu od koje bi pobegli. Ako su odnosi u porodici teški i napeti, ako je tokom odrastanja bilo trauma, alkoholizma, nerazumevanja ili nasilja onda je ovo potpuno razumljivo.
Tokom psihoterapijskog rada, čula sam od mnogih ljudi da su im praznici najmučniji jer moraju da ih provedu u porodici koja je disfunkcionalna, često i sa širom rodbinom, a pošto su neradni dani, nemaju ni mogućnost da se fizički udalje.
Svako u porodici ima određenu ulogu, a deci najčešće pripadne neka od ovih: dežurni krivac, žrtveni jarac ili mirotvorac.
U svakom slučaju, ako ste vi često u situaciji da se u porodici branite od napada i optuživanja kako ste vi krivi za sve loše što se ikada desilo ili ste onaj koji na kraju ispašta i zbog grešaka svih drugih ili je vaš zadatak da mirite zavađene roditelje ili braću i sestre, onda vam je jasno koliko je sve ovo bolno i iskrivljeno.
Izlazak iz svoje uloge podrazumeva da i drugi moraju da naprave izmene u svojim ulogama, ali oni to često ne žele, pa im ponašanje onoga ko bi nešto da menja ne odgovara.
Dakle, scenario je sledeći:
1. Čin
Dugo se niste videli sa porodicom, u sećanju su vam samo lepe slike i želite da ih vidite. Čujete se sa njima i oni su vas poželeli, govorite jedni drugima kako će ove godine sve biti drugačije.
2. Čin
Dolazite kući, nekoliko sati je sve u redu, ali kad su se svi opustili i kad je prošlo malo vremena, svi ulaze u svoje uloge.
3. Čin
Ljuti na sebe što ste i pomislili da može biti drugačije odlučujete da više nećete dolaziti ili da je ovo poslednji put da ste nešto uradili, rekli, pristali na nešto…
Ako želite da vam ovi praznici sa porodicom budu mirniji, ono što možete da uradite je da:
- Shvatite koju ulogu igrate u porodičnom sistemu. Ako ne možete na prvu loptu, razmislite o tome ko vam je omiljeni lik iz bajke ili koja pesma vas „dokrajči“. Moguće je da se tamo kriju odgovori.
- Dajte odgovornost i preuzmite odgovornost. Mi ne možeo uzrokovati tuđe ponašanje osim ako ne primenimo fizičku silu, npr. nekog gurnemo i taj neko padne. U svim drugim situacijama mi razmenjujemo poruke koje mogu da imaju različito značenje. Kako će neko doživeti poruku, zavisi od te osobe. Isto tako, zavisi od vas kako ćete reagovati na poruke koje vam stignu iz okruženja.
- Odlučite unapred kako želite da reagujete na situacije koje su se ranije učestalo dešavale – neadekvatne kritike, poniženja, pretnje… razvijte plan delovanja za svaku od situacija.
- Odbijte da preuzmete odgovornost za nečije odluke i život. Niste vi krivi za loš brak roditelja niti za to što su vam brat ili sestra doneli loše odluke. Takođe, ni oni nisu krivi za vaše sadašnje odluke.
Najvažnije što treba da znate je da se teški porodični praznici ne dešavaju samo vama. Mnogim drugima, praznici takođe nisu asocijacija na radost, već na bol.
Ako i dalje patite zbog svega što se dešavalo u porodici tokom odrastanja i ne znate kako dalje, psihoterapija vam može značajno pomoći.
Autor: Sanja Perković