GAP pripada grupi anksioznih poremećaja i prema definiciji (DSM-V-TR, 2022) on obuhvata izraženu anksioznost i brigu u vezi sa različitim događajima ili aktivnostima, koju osoba doživljava tokom većine dana u šestomesečnom periodu.
Osobi je teško da kontroliše ovu brigu i ona ima barem tri (ili više) od navedenih simptoma: uznemirenost, teskobu ili osećaj da je „na ivici“, lako zamaranje, teškoće koncentracije ili osećaj kao da je um prazan, razdražljivost, mišićnu tenziju i/ili probleme spavanja u vidu poteskoća sa uspavljivanjem, nemirnim ili isprekidanim snom i/ili ranim buđenjem.
Važno za postavljanje dijagnoze GAP je subjektivan osećaj osobe u vidu klinički značajnog distresa (negativnog stresa) ili pogoršanja funkcionisanja u značajnim oblastima funkcionisanja: socijalnoj, poslovnoj ili dr.
Kod GAP intenzitet, trajanje ili frekvencija anksioznosti i brige je izvan proporcije uzimajući u obzir stvarnu verovatnoću da se događaj dogodi ili njegov stvaran uticaj. Odrasli sa GAP obično brinu oko svakodnevnih, rutinskih životnih okolnosti, kao što su moguće odgovornosti na poslu, oko zdravlja (sopstvenog ili članova porodice), finansija, nedaća koje se mogu desiti njihovoj deci, ali i oko manjih stvari, kao što kućni poslovi, kašnjenje na sastanak ili dr. Deca sa GAP imaju tendenciju da preterano brinu u vezi sa svojim kompetencijama ili postignućem. Tokom razvoja poremećaja fokus brige može da se pomera sa jedne brige na neku drugu.
Nekoliko karakteristika razdvajaju GAP od nepatološke anksioznosti.
Prvo, brige asocirane sa GAP su preterane i tipično značajno utiču na psihosocijalno funkcionisanje, dok brige svakodnevnog života nisu toliko izražene i opažaju se kao podložnije upravljanju i mogu se ostaviti po strani kada se pojavi potreba.
Drugo, brige povezane sa GAP su više sveprožimajuće, izraženije i stvaraju veći distres, duže traju i često za njih nema direktnog uzročnika.
Treće, svakodnevne brige su mnogo manje povezane sa fizičkim simptomima (npr. nemirom ili osećajem tenzije ili nervoze).
Najčešći fizički simptomi uključuju: mišićnu tenziju, podrhtavanje, osećaj bola u mišićima ili u nekom delu tela. Mnoge osobe mogu imati i druge somatske simptome kao što su znojenje, mučnina i dijareja, kao i preterane iznenanadne reakcije.
Simptomi GAP imaju tendenciju da budu hronični, da se smanjuju i povećavaju tokom života no potpune remisije su vrlo retke. Veliki broj osoba sa GAP izveštava da su se osećali anksiozno i nervozno celog života.
Deca i adolescenti sa GAP uglavnom imaju anksioznosti i brige u vezi sa kvalitetom njihovog postignuća ili kompetencijama u školi ili na sportiskim takmičenjima, čak i kada njihov perfomans nije ocenjivan od drugih. Može postojati preterana briga oko tačnosti. Mogu brinuti da se može dogoditi katastrofičan događaj, kao što je zemljotres ili nuklearni rat. Ovakva deca mogu biti preterani konformisti ili perfekcionisti, nesigurni u sebe i dr.
Rizični faktori za ovaj poremećaj tiču se temperamenta, sredinskih faktora (nepovoljnih okolnosti u detinjstvu ili roditeljskog stila koji uključuje npr. prezaštićavanje ili preteranu kontrolu) i genetike (jedna trećina rizika za GAP je genetska).
Što se tiče funkcionalnih posledica GAP, preterana briga umanjuje kapacitet osobe da radi stvari brzo i efikasno, na poslu ili kod kuće. Briga uzima vreme i energiju, a fizički simptomi takođe utiču na pogoršanje u funkcionisanju. Osobe sa ovim poremećajem mogu, takođe, imati smanjenu sposobnost da izgrade samopouzdanje kod svoje dece.
Referenca: American Psychiatric Association. (2022). Diagnostic and statistical manual of mental disorders (5th ed., text rev.)
Autor: Jelena Antić