Trideseta godina danas predstavlja neku vrstu prekretnice. Od mladih, a posebno od mladih žena, se očekuje da do tridesete završe fakultet, nađu posao, grade karijeru i da, uz sve to stupe u brak i zasnuju porodicu. Ako sve to postignu okolina će smatrati da su uspešne i na različite načine će im taj uspeh biti priznat.
Međutim, šta se desi kada stvari ne idu onako kako je planirano? Ako imate trideset a još niste završile fakultet? Ili ste završile fakultet ali ne možete naći posao? Ili ste našli posao koji nimalo ne ispunjava Vaše profesionalne ambicije? Ili ste postigli ono što ste hteli na polju karijere ali nemate partnera za ozbiljnu vezu i brak?
Dok se u prošlosti od žena očekivalo da budu dobre domaćice, supruge i majke, danas žene imaju mnogo više zahteva koji se pred njih postavljaju. Imaju više izbora i više odgovornosti. Imaju mogućnost da biraju šta je ono čemu žele da se posvete i čime da se bave. Međutim, u stvarnosti je često jako teško ostvariti sve te zahteve od kojih neki mogu biti i kontradiktorni.
Često se u ovakvim situacijama javlja osećanje nezadovoljstva, praznine i frustracije, a ponekad to može dovesti i do blažeg ili težeg oblika depresivnog raspoloženja. Što je važniji cilj koji neko želi da ostvari, toliko je jači intenzitet frustracije ukoliko je osoba u nemogućnosti da taj cilj ostvari. Žena koja procenjuje da nije ostvarila nešto od onoga što je želela može da ima snažan doživljaj neuspeha, pa čak i osećaj da je “promašen slučaj”. Svi ovi simptomi mogu biti značajno izraženiji ukoliko ne doživljava podršku u najbližem okruženju, pre svega od porodice.
Žene koje imaju trideset godina i ostvarile su se na polju karijere, ali nisu zasnovale porodicu takođe mogu osećati snažna neprijatna osećanja i okrivljavati sebe zbog toga. Pritisak okruženja se u ovom slučaju povećava, tako da osim unutrašnjeg pritiska žene često imaju i spoljašnji pritisak da se udaju. To dovodi do toga da su u kontaktu sa muškarcima napete, da upoznavanje često poprima oblik procenjivanja da li je ta osoba potencijalni partner, čime se gubi spontanost, a samim tim i mogućnost za dublji kontakt. Žena sebi može pomoći tako što će preispitati svoja uverenja o partnerskom odnosu i porodici. Važno je i da zna zbog čega su joj bitni brak i porodica-da li je to njena autentična želja ili je više u pitanju pritisak okoline. Isto tako je važno da zna šta je to što želi i da bude svesna toga kakav muškarac bi joj odgovarao.
Žene koje nisu završile fakultet na početku tridesetih često imaju osećaj kao da ih je vreme pregazilo. Bilo da već imaju porodicu ili da su još slobodne,često imaju osećaj kao da su propustile svoju šansu i da neće stići da nadoknade propušteno. Ono što je bitno je da ne odustanu, ukoliko je fakultet koji studiraju upravo onaj koji su želele. Nema pravog vremena za završavanje fakulteta, što znači da je svako vreme pravo. Ako vam je problem motivacija za učenje, možete uz pomoć stručne osobe otkloniti ono što vas ometa u učenju i nastaviti tamo gde ste stali.
Ukoliko je u pitanju zastoj na polju posla ili karijere osoba može da potraži alternativne načine za ispunjenje svojih ambicija, kao što su uključivanje u različite projekte u nevladinom sektoru, otvaranje privatne firme, udruživanje sa drugim kolegama koji su takođe nezaposleni ili aktiviranje na polju nekog hobija. Iako je situacija takva da nema puno radnih mesta i da su mnogi mladi i obrazovani ljudi nezaposleni, neka rešenja ipak postoje. Ako ste već dugo bez posla ili na poslu kojim niste zadovoljni možda je vreme da pokrenete u sebi preduzetnički duh.
Ako period frustracije i nezadovoljstva dugo traje važno je da osoba potraži pomoć psihoterapeuta, kako bi došla do glavnog uzroka problema i kako bi taj uzrok otklonila. Ako primećujete da ste depresivni, potišteni, sve vam se čini crno i čini vam se da ne vidite izlaz, možda je pravo vreme da se trgnete, potražite pomoć i izađete iz začaranog kruga bezvoljnosti i nezadovoljstva.
Autor: Sanja Perković