Postoji značajna razlika između zdravih osećanja i psiholoških poremećaja. Ono što je zbunjujuće je to da često osećanje i poremećaj imaju sličan naziv, pa je laicima teško prepoznati da li se radi o prolaznom stanju ili o ozbiljnom problemu.
Jedan od problema je u tome što se u govoru ustalilo da se određena osećanja imenuju nazivima poremećaja. Tako se često čuje da neko ko je tužan kaže za sebe da je depresivan, osoba koja se jako razljuti često će biti okarakterisana kao histerična i tako dalje.
Poseban problem čini osećanje anksioznosti i anksiozni poremećaj. Anksioznost je osećanje koje doživljavamo onda kada procenjujemo da naša trenutna životna situacija prevazilazi naše trenutne kapacitete. Što više situaciju doživljavamo kao zahtevniju, a naše sposobnosti kao nedovoljno razvijene, to će i osećanje anksioznosti biti intenzivnije. Većina zdravih ljudi s vremena na vreme oseća anksioznost jer se svi zatičemo u novim situacijama koje testiraju naše sposobnosti.
Nasuprot tome, anksiozni poremećaj predstavlja dugotrajni problem u psihičkom funkcionisanju. Pored osećanja anksioznosti, uključuje brojne druge psihiološke i fizičke simptome. Često se javljaju intenzivna osećanja straha i panike, drhtanje ruku, preznojavanje, knedla u grlu, grč u stomaku, osećaj kao da se gubi tlo pod nogama, ubrzano lupanje srca, doživljaj kao da osoba nije tu, doživljaj da se sve odvija kao na nekoj pozornici i brojni drugi simptomi.
Anksiozni poremećaj zahteva psihoterapiju, a često i terapiju lekovima. Ako je osoba motivisana za promenu, moguće je relativno brzo i uspešno ostvariti željene pomake ka kvalitetnom i ispunjenom životu.
Autor: Sanja Perković