Tag: Psihološke teme

Bes je izvor energije i neophodno je pretvoriti ga u zdravu životnu energiju. Osećanja treba uvek podeliti sa nekim i treba zbijati šale na temu besa svakog pojedinca, jer kada čovek počne da se smeje, prolazi i bes. Izneverena očekivanja stvaraju ljutnju, a kada je čovek besan, on izbacuje hormone stresa koji ga čine agresivnim. Činjenice o besu koje valja zapamtiti: Šta je bes? Bes ili ljutnja – osećanje koje doživljavamo kada procenimo da se neko neopravdano ponaša na način koji ugrožava neku našu vrednost/pravilo. Ljutnja, na komunikacionom planu, predstavlja zahtev za promenom ponašanja druge osobe/situacije ili samog sebe. Ponašanje… >> "Kontrola besa"

Anksioznost je osećanje koje svi osećamo s vremena na vreme, ali koje nam je često teško da razumemo. Javlja se kao osećanje neodređene strepnje i slutnje. Plašimo se nečega, ali ne možemo da odredimo tačno čega. Ako na vreme ne odreagujemo i ako ovo osećanje postane češće i intenzivnije vremenom može dovesti do toga da osoba razvije i anksiozni poremećaj, kao i napade panike. Iza ove vrste straha krije se ustvari strah od života. Osoba se plaši da su izazovi koje pred nju postavlja život previsoki, da neće uspeti da se izbori sa nadolazećim problemima. O sebi može da misli… >> "Strah od života"

Iako su brojni i veoma različiti razlozi zbog kojih se ljudi odlučuju na psihoterapiju, postoji nešto što im je zajedničko. Patnja. Ljudi pate na različite načine i zbog različitih iskustava, ali je upravo iskustvo bola i patnje ono što navodi ljude da preispitaju i promene dosadašnji način razmišljanja i ponašanja. Nesklad između onoga što želimo i onoga što trenutno imamo često je uzrok unutrašnjeg bola i patnje. Osim toga, ako primetimo da želimo i možemo mnogo više a ostvarujemo malo, to takođe može voditi u produbljivanje osećanja patnje. Karl Jung je rekao : “Neuroza je uvek zamena za legitimnu patnju.“… >> "Razlog broj 1 zbog kojeg ljudi dolaze na psihoterapiju"

Da li ste se ikada zapitali zašto se ljudi oko vas uvrede ili naljute kad im iskreno kažete šta mislite? Da li vam se to nekad desilo i onda ste odlučili da svoje mišljenje zadržite za sebe a govorite samo ono što druga osoba želi da čuje?  Kritika je sama po sebi neprijatna, i za onoga ko upućuje kritiku i za onoga ko kritiku prima. Niko ne voli da bude kritikovan jer to znači suočiti se sa sopstvenim propustima. Takođe i osobi koja upućuje kritiku je ta situacija nelagodna jer drugoj (često dragoj) osobi govori nešto što je neprijatno.  Zašto… >> "Kritika u odnosima"

Ako ste se nekad susreli sa osobom koja ima problem sa alkoholom, verovatno znate koliko to može biti užasavajuće-nepredvidljivo ponašanje, provokacije, neumesni komentari i šale, uvrede, omalovažavanja, a ne tako retko i nasilje. Alkoholizam ostavlja posledice ne samo na osobu koja pije, već i na širi društveni kontekst, na porodicu, na posao i na sve druge odnose u kojima osoba učestvuje. Iako smo kultura u kojoj je alkoholisanje široko prihvatljivo, kada dođe do nasilja u porodici ili do nekakvog drugog zla izazvanog alkoholom (posebno stradanje nevinih u saobraćaju kad pijana osoba vozi) uglavnom se zgražavamo i osuđujemo osobu. Međutim, mnogi… >> "Deca alkoholičara"

Psihoterapija je proces tokom kojeg psihoterapeut i klijent  zajedno rade na uklanjanju problema koje klijent ima na misaonom, osećajnom i nivou ponašanja. Danas postoji mnogo vrsta psihoterpijskih škola i pravaca, veliki broj ljudi se bavi psihoterapijom, a često ljudi kojima je pomoć potrebna ne znaju da li treba da se obrate i kome. Da bi psihoterapija mogla da se uspešno izvodi potrebno je da budu ispunjeni neki preduslovi. Pre svega, potrebno je da je osoba koja ide na psihoterapiju svesna da ima problem i da je taj problem psihicke prirode. Drugo, važno je da osoba želi da reši problem koji… >> "Da li mi treba psihoterapija?"

Danas se o temi nasilja jako puno govori. Svesniji smo prisustva nasilja u porodici, u školi, na ulici. Iako je i ranije nasilje bilo prisutno kao društveni fenomen, čini se da je uprkos brojnim kampanjama nasilja sve više. Sa pojavom društvenih mreža pojavio se i novi vid nasilja – cyber nasilje. Psiholozi, sociolozi i istoričari nalaze brojne razloge zbog kojih je to tako, međutim ja želim danas da skrenem pažnju na nešto drugo. Da bi nasilje postojalo neophodno je da postoji počinilac i žrtva. Prema većini zvaničnih istraživanjima većina počinilaca fizičkog nasilja čine muškarci. Kao najčešće žrtve nasilja se navode… >> "Muškarci kao žrtve nasilja"

Kažu da je za perfekcioniste život kao putovanje ka nesrećnom životu sa kartom u jednom pravcu. Perfekcionisti su usmereni samo na cilj, beskonačni spisak uspešno obavljenih planova i zadovoljavajući imidž, a sve to je obično propraćeno depresijom i poremećajima u ishrani. Kako vi vidite perfekcioniste? Kako neko postaje perfekcionista? Najčešće su to ljudi koji su tokom odrastanja kritikovani i za najmanje greške i propuste, a da u isto vreme nisu dobijali nagrade za ono što je bilo dobro. Takav način vaspitanja vodi u životni stav da ništa što te osobe imaju/urade/ jesu nije dovoljno dobro. Kako im je tokom odrastanja… >> "Perfekcionizam"

U današnjem svetu, seks u braku nema posebnu reputaciju, Ipak, mnogi tvrde da je to najbolja vrsta seksa. Koje su prednosti seksa u braku? Osnovna prednost je što se partneri dobro poznaju, pa vremenom postaju slobodniji u izražavanju svojih želja i fantazija. Isto tako, mnogi ljudi su tek u braku sigurni u partnerovu ljubav, tako da se umanjuje ili gubi strah od napuštanja ili strah da je partner sa nama samo zbog toga. Zajednički život donosi i bliskost i privrženost i, ako brak funkcioniše, to se pozitivno odražava i na seksualne odnose. Osnovni razlog zbog kojeg je seks u braku… >> "Seks u braku"

Na koji način su emocije povezane sa našim telesnim zdravljem? Svaka emocija ima svoj fiziološki (telesni), kognitivni (misaoni) i doživljajni aspekt. Kad kažemo da nešto osećamo, uglavnom se to odnosi na poslednji, doživljajni aspekt emocije. Međutim, ljudi koji su tokom vaspitanja dobili poruku da neko osećanje nije adekvatno i da je pogrešno nastoje, čak i kada odrastu, da to osećanje izbegavaju. Oni nastoje da te emocije ne osećaju i u ovom slučaju govorimo o potiskivanju osećanja. Ukoliko je nekome ljutnja bila zabranjeno osećanje, ta osoba će u situaciji koja izaziva ljutnju reagovati neuobičajeno. Vrlo verovatno će se ponašati nezainteresovano ili… >> "Muškarci, telo i osećanja"

Danas se  puno govori o veštinama komunikacije, o virtulenoj komunikaciji, o problemima koji se u komunikaciji javljaju. Zašto je toliko važna dobra komunikacija? Važna je zbog toga što se mnogi brakovi danas razvode zbog nedostatka komunikacije ili zbog nerazumevanja. Važna je zbog toga što se većina otkaza sa posla da ili dobije upravo zboog loše komunikacije sa kolegama ili pretpostavljenima, a tek u retkim slučajevima zbog nezadovoljstva radnim učinkom ili radnim mestom. Dobra komunikacija je važna zbog toga što omogućava bolje, potpunije, sadržajnije odnose sa drugim ljudima. Važna je zato što nam omogućava da izgradimo čvrste i stabilne odnose sa… >> "Zašto je važna dobra komunikacija?"

Nisam dovoljno dobra. Nisam dovoljno lepa. Nisam dovoljno uspešna. Nisam zanimljiva. Ne znam koji su moji kvaliteti, ne znam šta da radim da promenim sliku o sebi! Sve su ovo misli koje su počele da mi prolaze kroz glavu, a kako sam bila starija javljale su mi se sve češće i intenzivnije. Kada sam počela da učim o ljudskom umu, ponašanju i emocijama shvatila sam da ove misli veoma štetno utiču na moje samopouzdanje. Pozitivna slika o sebi mi je bila ozbiljno narušena! Bilo je potrebno da radikalno promenim ugao gledanja na sebe i svoje kvalitet. Šta podrazumeva pozitivna slika… >> "Pozitivna slika o sebi"

Usamljenost je osećanje koje najviše boli. Upravo zato je i najveća kazna za najteža krivična dela izolacija – samica. Naša potreba za pripadanjem je snažnija od svih drugih, često bude snažnija i od nagona za opstankom. Upravo ta potreba za pripadanjem nas motiviše da se povežemo sa drugima, da održavamo dobre odnose i da budemo u kontaktu sa ljudima. Nažalost, nekada se dogodi da izgubimo taj kontakt. Ako smo se preselili, započeli neki novi život ili ukoliko su nas bliski ljudi često povređivali, to može dovesti do osećanja izolacije i usamljenosti. Ako je naš kontakt sa drugima narušen ili oštećen,… >> "Usamljenost"

Ljubav, nega i bliskost su nam na početku života neophodni da bismo preživeli. Ako nema nikog da nas mazi, pazi, hrani i neguje dok smo mali ne bismo preživeli ili bi značajno sporije rasli. Beba koju su hranili, nosili, ljuljali se i kao odrasla osoba oseća sigurnije i voljenije od ljudi koji nisu bili izloženi bliskosti u toj meri. Zašto nam je to važno? Zbog toga što u zavisnosti od ličnosti osobe i njenog odnosa sa okolinom stvaramo nešto što bi mogli nazvati „optimalna doza bliskosti“. Šta je to? To je onaj stepen bliskosti sa drugima u kojem nam je… >> "3 razloga zbog kojih ljudi produžavaju svoju usamljenost – iskustva iz prakse"

U prazničnim danima ljudi nekako spontano ulaze u proces uzlazne putanje unutrašnjih stanja, koja su dosta povezana sa spoljašnjom užurbanošću, i događajima koji uključuju slavlja, a što podrazumeva neku vrstu posebnosti. Ipak, taj unutrašnji stav pred predstojećim događajima nas stavlja u poziciju iščekivanja “toga nečega” što  bi trebao da obogati naš svet. Pitanje životne radosti jeste nešto što nas upotpunjuje i čime možemo meriti kvalitet života. Sastavni deo radosnog stava jeste zadovoljstvo, a ono je obično u vezi neke naše ispunjene želje. Ono može voditi u smirenost ili uzbuđenje u zavisnosti kako osoba reaguje na svoje ispunjenje želje. Dok je… >> "Na koje sve načine možete sebe da oraspoložite"

Svi oni koji su bar nekad u životu osetili svu gorčinu osećanja usamljenosti znaju koliko je ono uznemiravajuće iskustvo. Ako pitamo ljude koji su usamljeni da nam opišu šta zapravo doživljavaju – čujemo da imaju osećaj praznine, da se osećaju kao da nikome ili nigde ne pripadaju…kao da su sami na ovome svetu. Žele kontakt sa drugim ljudima, povezanost, ljubav i bliskost, a ne mogu da ih ostvare. Kvalitet našeg života je u velikoj meri određen kvalitetom interakcije sa drugim ljudima, pa tako ukoliko ne zadovoljavamo neke od osnovnih ljudskih potreba – potrebu za pripadanjem, razumevanjem, toplinom – imamo doživljaj… >> "Usamljenost vs samoća"

Da li se i vama digne kosa na glavi kad pomislite da ćete za praznike morati da idete kući, da provedete vreme zarobljeni sa porodicom? Kad pomislite na sve provokacije, omalovažavanja, kritike i scene koje se ponavljaju iz godine u godinu? Niste jedini. Mnogi ljudi odlazak kući za praznike doživljavaju kao nešto što bi najradije izbegli, kao obavezu od koje bi pobegli. Ako su odnosi u porodici teški i napeti, ako je tokom odrastanja bilo trauma, alkoholizma, nerazumevanja ili nasilja onda je ovo potpuno razumljivo. Tokom psihoterapijskog rada, čula sam od mnogih ljudi da su im praznici najmučniji jer moraju… >> "Kako preživeti porodična okupljanja?"

Depresija je u današnje vreme prisutnija nego ikada. Svet funkcioniše tako da su mnogi ljudi izloženi povećanom stresu, brzim promenama, mnogi su iskusili gubitak posla i strah za sopstvenu egzistenciju tako da se može reći da je ona očekivana reakcija na date okolnosti. Ne može se reći da su svi ljudi iskusili pravu kliničku depresiju i imali potrebu za lekovima da bi povratili svoju funkcionalnost, ali da je većina prošla kroz depresivnu epizodu, može se s pravom zaključiti. Adolescentna kriza često je propraćena depresivnom epizodom kada se iz dečijeg sveta prelazi u svet odraslih. I uopšte, sve druge životne faze,… >> "Da li smo svi nekada depresivni?"

Reč depresija je veoma ustaljena u govoru, tako da se  ponekad misli na pravu depresiju, a ponekad na period neraspoloženja i tugovanja. Da bismo napravili razliku, potrebno je naznačiti da je depresija jedno ozbiljnije psihicko stanje od tugovanja  i zapravo predstavlja poremećaj. Kao poremećaj, ona ima svoje simptome poput gubitka volje, koncentracije, telesnih problema, problema sa ishranom i spavanjem. Međutim, svi ovi simptomi mogu se pojaviti i kod tugovanja. Tugovanje obično ima svoj okidač, uzročno- posledičnu vezu. Ono je normalna reakcija na životni događaj, prolazno je, te osoba nastavlja sa svojim životnim aktivnostima sasvim normalno, ulazeći u svoj ciklus raspoloženja… >> "Koje su razlike između tugovanja i depresije?"

Glavni simptomi depresije su subjektivni osećaj nesreće, nesposobnost suočavanja sa budućnošću, nedostatak energije, teškoća koncentarcije, preokupiranost neprijatnim mislima, teškoća odlaženja na spavanje. Osećanja koja su dominantna kod depresivne osobe su tuga, anksioznost, neraspoloženje, žalovanje. Postavlja se pitanje kako razlikovati depresiju od tuge? Tuga je npr. reakcija na gubitak voljene osobe, traje određeno vreme i postepeno joj slabi intetnzitet. Za razliku od tuge, depresija ne mora da se javi usled određenog gubitka, ali često to može da bude slučaj, dugo traje i intenzit se često povećava. Dakle, kod depresije negativna osećanja su prisutna ne samo danima, već nedeljama ili mesecima. Depresivna… >> "Kako da znam da li sam u depresiji?"

Partnerski odnosi okupiraju veći deo našeg života, oni su stub porodice, naša podrška u svakom smislu te reči. Kako bismo bili produktivni u svakoj svojoj životnoj ulozi, pa i u partnerskoj, odnosi moraju da se održavaju tj. važno je da su odnosi koji se gaje zdravi. Mnogo faktora utiče na partnerske odnose i svaka ljubavna veza je priča za sebe i jedinstvena je. Ono što na njih najviše utiče jesu obrasci emocionalnog vezivanja. Psihološka teorija emocionalnog vezivanja izdvaja četiri tipa: Izbegavajući tip – osobe koje imaju ovakav stil izbegavaju emocionalno vezivanje pa čak i ekstremno ističu svoju samostalnost i negiraju… >> "Šta su zdravi partnerski odnosi?"

Imajte hrabrosti da postavite pitanja i kažete šta zaista želite. Komunicirajte sa drugima što jasnije da biste izbegli nesporazume, bol i dramu.   Don Miugel Ruiz „Ti samo treba da radiš ono što ti treba da radiš.“ rekao je jednom prilikom Z. M. Odgovor je bio: „Ne razmumem, šta je to što ja treba da radim, a već ne radim?“ kaže I. Š. Nije bilo odgovora, on jednostavno nije mogao da objasni svoju misao tako da može da se shvati  na onaj način na koji je on to želeo. Do daljnjeg je ostala enigma… Jedna od osnovnih i najvažnijih stvari… >> "Komunikacija u partnerskim odnosima – čuješ li me ili samo slušaš?"

“ Ljubav je jedina stvar koja ima smisla u apsurdnim uslovima spoljašnjeg sveta”  Sigmund Freud   Upravo njegovo određenje normalnosti kaže da je normalna ona osoba koja je sposobna za rad i  ljubav. Ljubav su mnogi pokušali da definišu i objasne ali nema univerzalne i tačne definicije. Ljubav povezuje više osećanja kao što su  strast, zaljubljenost , požuda, neki autori navode da je ljubomora deo ljubavi pa tako i da je tanka granica između ljubavi i mržnje. Veoma je bitno da prvo prepoznate razliku između zaljubljenosti i ljubavi. Zaljubljenost se obično dešava na početku veze, ona nas čini polentima, veselima… >> "Kako da znam da li me partner/ka voli?"

Odgovor na ovo pitanje čini se težak i komplikovan, zavisi od odnosa, od ličnosti partnera, od toga koliko dugo veza traje  itd.  Možemo se baviti pojedinostima veze ali ono što ostaje jeste da se osoba koja i razmišlja o raskidu i razilaženju duboko zamisli i oslušne svoja osećanja. Evo kako neke izreke kažu: „Ljubav radije umre nego da životari.” „Ni haljinu ne valja krpiti, a kamoli ljubav. Bolje je otići.“ Svaka veza ima svoje uspone i padove, veze su ciklus i postoje prepreke koje, ukoliko se prevaziđu zajedničkim snagama, vode ka harmoničnom i zdravom odnosu. Ovakvi periodi se prevazilaze uz… >> "Kada je vreme za razlaz?"

Uveliko je poznato da su misli i telo neraskidivo povezani. Misli utiču na dobar osećaj u telu i zaslužne su za dobro zdravlje i skladan život. Misli su ogledalo našeg odnosa sa sobom i spoljašnjim svetom i na osnovu njih mi donosimo odluke, koje utiču na naš život, zdravlje i blagostanje. Sve više istraživanja idu u prilog tome da mnoga fizička oboljenja jesu posledica pređašnjih misli i emocija, i ta se grana u medicini zove psihosomatika. Najčešća greška osoba koje započinju neki program mršavljenja jeste emocionalni pritisak, koji sami sebi stvaraju raznoraznim destruktivnim mislima. To su misli poput ovih: “Ja… >> "Kako misli utiču na mršavljenje?"

Ovaj tekst je 5. po redu iz serijala o životnom skriptu. U ranije objavljenim delovima pročitajte:šta je životni skript i kada se formira,ko sve i kako utiče na njegovo formiranje,kako utiče na ljubav i odabir partnera ikako se u ovom planu kod partnera uklapaju sličnosti i razlike. Kako životni skript utiče na naše ponašanje, da li može da nas ograničava i sputava u nekim važnim životnim odlukama? Životni skript jako utiče na naše ponašanje i sve odluke o važnim životnim pitanjima ćemo doneti u skladu sa skriptnim uverenjima ukoliko na tu temu postoje. Da li zbog toga što znamo kako… >> "Životni skript (deo 5) – zapečaćen životni tok ili ipak ima leka?"

Ovaj tekst je 4. po redu iz serijala o životnom skriptu. U ranije objavljenim delovima pročitajte:šta je životni skript i kada se formira,ko sve i kako utiče na njegovo formiranje ikako utiče na ljubav i odabir partnera. Psiholozi ističu i da životni obrasci utiču i na naše ponašanje u vezi, shvatanje partnerskih odnosa, davanja, uzimanja, kontrole… Kao i na sve ostalo u životu, uzimajući naravno u obzir realne okolnosti, na funkcionisanje u partnerskim odnosima najviše utiču naša uverenja o tome kako to treba (a često mislimo i da mora) da funkcioniše. Najbolje funkcionišu veze gde partneri imaju veoma slična uverenja… >> "Životni skript (deo 4): Partnerski odnosi: uklapanje sličnosti i razlika kroz nesvestan životni plan"

Ovaj tekst je 3. po redu iz serijala o životnom skriptu. U ranije objavljenim delovima pročitajte:šta je životni skript i kada se formira iko sve i kako utiče na njegovo formiranje. Kako životni skript utiče na emocije i ljubav, na uverenja i stavove o partnerskim odnosima? Partnerski odnosi, ljubav i emocije jesu važna životna pitanja i ukoliko imamo iskrivljene stavove po tim pitanjima, prema njima ćemo se i ponašati. To, na primer, znači da ako osoba veruje da je niko ne može voleti, ili da nije dovoljno dobra, lepa ili bilo šta drugo, ponašaće se u skladu sa tim, a… >> "Životni skript (deo 3) – kako nesvestan životni plan utiče na emocije, ljubav i odabir partnera?"

Šta je životni skript i kada se formira pročitajte u prvom tekstu iz ovog serijala. U nastavku psihijatar i psihoterapeut, Aleksandra Bubera odgovara: Šta najviše utiče na strukturu ličnosti, odnosno na stvaranje životnog skripta, na osnovu čega sve temeljimo odluke, zaključke, uverenja, verovanja, vrednosti…? Skriptne odluke mogu se doneti pod spoljašnjim uticajem ili dete samo pogrešno zaključi zbog nedovoljno informacija i konkretnog načina mišljenja. Ipak, najvažniji izvor poruka na osnovu kojih dete zaključuje o sebi, drugima i svetu jesu oni ljudi koji su detetu najvažniji, dakle roditelji, porodica, prijatelji i drugi autoriteti. Što je osoba detetu važnija, to njene poruke imaju… >> "Životni skript (deo 2) – ko sve i kako utiče na formiranje plana kojim teče naš život?"

Šta je životni skript i na koji način on utiče na formiranje našeg identiteta? Životni skript je nesvesni životni plan koji „sastavimo“ u detinjstvu. Životni skript je sastavljen u stvari od niza skriptnih odluka. Skriptna odluka je iskrivljeno uverenje o nekom važnom životnom pitanju, a ovakva odluka se donosi na osnovu skriptnih zaključaka, tj. iskrivljenih predstava ili uverenja o važnim životnim pitanjima. Oni se donose pod uticajem roditelja, okoline, nedovoljno informacija, kao i zbog toga što dete ima drugačiji način razmišljanja nego odrasle osobe, tako da je mogućnost iskrivljenja veoma velika. Deca razmišljaju magijski i konkretno povezuju događaje. Kao kada… >> "Životni skript (deo 1) – nesvesni planovi koji nas formiraju"

Ljudi nisu uznemireni stvarima po sebi, već svojim pogledom na njih. – Epiktetus Ovu misao grčkog filozofa u praksi je primećivao Aron Bek, američki psihijatar. Kroz rad sa svojim depresivnim pacijentima, proučavajući kognitivni (misaoni) sadržaj koji su iznosili, izgradio je novi vid terapije – kognitivnu terapiju. Jedna od njenih osnovnih pretpostavki jeste da su emocije koje doživljavamo posledica naše misaone reakcije na neki unutrašnji ili spoljašnji događaj. To znači da između događaja koji nas uznemirava (npr. petak je veče, a niko nas ne zove u izlazak) i emocionalne rekacije – npr. očajanja koje osećamo tim povodom, postoji još jedna stanica –… >> "Kako donosimo netačne zaključke koji nas povređuju?"

Zajedno su već 35 godina, a u braku 33. Još uvek, kada joj se obraća, kaže maco. Ona mu i dalje sa zadovoljstvom i osmehom kuva kafu u pet, tada počinje njihov ritual koji traje koliko i njihov brak. Da li još uvek vode ljubav onako strastveno kao nekad? Da li se baš svako jutro nasmeju jedno drugom za dobro jutro? Da li je on nekad zaboravio da im je baš taj dan godišnjica, pa otišao na tenis sa prijateljem? Da li je ona zaboravila da mu opegla košulju za važan sastanak? To su pitanja na koja nemam odgovor, ali… >> "Uspešni parovi komuniciraju"

Sa kojim strahovima se sve susreću građani Srbije? Građani Srbije se ne razlikuju po tome od čega se boje od ljudi koji žive u sličnim uslovima i sličnim društvima. Sva osećanja, pa i strahovi, zavise od toga šta je osobi važno. A većini nas je važna egzistencija, zdravlje, porodica, odnosi sa drugim ljudima. Naravno, za svaku osobu postoje još neke dodatne specifične stvari koje su baš toj osobi jako važne.Kada procenimo da je neka od ovih naših vrednosti ugrožena, osetićemo neko neprijatno osećanje. Da li će to biti strah, ljutnja ili tuga, zavisi od procene da li smo mi „jači“… >> "Šta su najveći srpski strahovi"

Većina ljudi tvrdi da znaju šta je to manipulacija i da mogu prepoznati manipulatore. Kad sam počela da držim treninge asertivne komunikacije (instruktorske – za buduće trenere asertivne komunikacije, ali i iskustvene kurseve za ljude koji žele da unaprede svoje komunikacijske veštine), bila sam prilično razočarana. Svi polaznici ovih treninga znaju da je manipulisanje strategija kojom pojedinci ostvaruju svoje interese na ’pokvaren’ način i znaju da je manipulacija loša. Ono što me je razočaralo, jeste činjenica da većina manipulaciju smatra neophodnom i ponekad pozitivnom. Zato na početku svake priče o manipulaciji, raščistimo nešto: Može se i bez manipulacije Manipulacija nikad… >> "Kako raskrinkati manipulaciju"

Kao prvo koliko je bitno dobro vaspitanje za društveni život deteta na duge staze? – Dobro vaspitanje je od ključnog značaja za budućnost deteta. Ono što dete „ponese iz kuće”, bilo da su to pozitivne ili negativne poruke, vaspitanje i navike, mnogo više određuje kako će se ono snaći u životu, nego njegov genetski dat temperament i potencijal. To ne znači da od deteta koje se rodilo sa, na primer, mentalnom insuficijencijom možete napraviti „vunderkinda”, ali znači da od svakog deteta koje se rodilo barem prosečno možete napraviti osobu koja će se dobro snalaziti u ljudskom društvu. Mudar roditelj će… >> "Vaspitanje i društveni život dece"

Kozavisnost ili zavisnost od odnosa je noviji koncept pa je korisno da prvo kažemo o čemu je zapravo reč. Relativno često će vam se prijatelji požaliti na depresivno raspoloženje, anksioznost, izloženost stresu, prepoznaćete da neko u vašoj okolini možda ima problem sa zavisnosti od alkohola, kocke, rada, posumnjaćete da neko koga poznajete ima problem ili poremećaj ishrane. Retko će vam neko reći da je kozavisnik. Kozavisnik je osoba koja dopušta da ponašanje druge osobe utiče na nju i opsednuta je kontrolom ponašanja te osobe. U pitanju je progresivan proces reagovanja na drugu osobu i njeno ponašanje na koje se vremenom… >> "Ko-zavisnost ili zavisnost od odnosa"

O hipohondriji se najčešće misli kao o stanju prevelikog straha od bolesti, koje nije dovoljno važno da bismo se njime ozbiljnije bavili. Koliko je hipohondrija zaista ozbiljna i u kojoj meri može da utiče na život pojedinca? Da li je ona samo u glavi ili može da daje i neke konkretne tegobe kod čoveka? – Pod hipohondrijom se podrazumeva preterana preokupiranost telesnim simptomima, zdravljem i bolestima a zbog patološkog straha da je osoba obolela od neke ozbiljne bolesti. Za hipohondriju se znalo još u antičkoj Grčkoj, a u termin se u medicinskoj praksi koristi od 16 – 17. veka. Ona… >> "Hipohondrija"

Najčešće se pojam slomljenog srca povezuje sa raskidima, tj prekidom ljubavnih veza. Međutim, srce mogu da slome i gubici drugačije prirode, od onih kada ostanemo bez neke važne i značajne stvari u svom životu za koju smo se dugo i teško borili, do onih velikih i konačnih gubitaka voljenih prijatelja, rođaka ili članova porodice. Iako svaki od pomenutih gubitaka ostavlja veliki i dubok trag, najčešće se u stvari pominju oni koji se vezuju za prekid emotivnih veza jer, kao da se čini da kad su ti gubici u pitanju, ljudi teško pronalaze način da sa njima izađu na kraj. Možda… >> "Lek za slomljeno srce je u nama samima"

Ljudi se ne rađaju tolerantni ili netolerantni, to je nešto što se razvija i uči. Samim tim, puno se može učiniti da dete izraste u osobu koja će znati da poštuje različitosti. Kada se pomene reč tolerancija, najčešće se misli na prihvatanje i uvažavanje tudjih stavova, mišljenja ili ponašanja. Medjutim, ako se pogleda izvorno značenje ove reči, dolazimo da toga da prevodom sa grčkog na naš jezik, tolerisati zapravo znači trpeti. Na osnovu ovoga, moglo bi se zaključiti da svaka tolerantna osoba je žrtva koja podnosi različite napore tolerišući druge i njihove stavove, a možda je mnogo ispravnije toleranciju povezati… >> "Kako se uči i zašto je važno biti tolerantan?"

Narcisoidne osobe žive među nama. Možda je vaš blizak prijatelj narcis ili je to možda kolega s posla. Možda ste čak i u vezi sa jednim! Dobili smo pitanje od čitaoca koji sumnja da je u vezi sa narcisoidnom osobom. Ona je zabrinuta za budućnost svoje veze; i to s pravom! Veza sa narcisoidnom osobom može biti teška, zbunjujuća, a u najgorem slučaju može doći i do emotivnog manipulisanja ili zlostavljanja. Iako se ovo ne odnosi na sve narcise, dobro je biti svestan mogućih znakova. Da li ste u vezi sa narcisoidnom osobom? Pročitajte više o ovih deset znakova koji… >> "10 znakova da ste u vezi sa narcisoidnom osobom"

Pojedinac može sve samo ako odluči šta hoće! Pre nego što uložite energiju u određenu aktivnost postavite sebi pitanja: Da li volim da radim ovaj posao? Da li volim rezultate koje mi ovaj posao donosi? Kako se osećam dok radim ovaj posao? Ako su odgovori pozitivni na dobrom ste putu ka uspehu. Samim razmišljanjem i postavljanjem ovih pitanja sebi pripremaćete sebe i svoj um za aktivnost koja treba da usledi. Istinskom motivaciom nazivamo onu motivaciju koja potiče od same prirode aktivnosti i zadovoljstva koje nam donosi ta aktivnost. Na primer ako ste upisali određeni fakultet zato što uživate u usvajanju… >> "Motivacija – kako da se pokrenemo za ono što želimo?"

Jedan od najvećih uzroka problema u vezama je nedostatak poverenja. Budimo realni. Svi smo mi nekada u životu bili iznevereni ili razočarani od strane naših roditelja, braće i sestara, vršnjaka, poslovnih partnera, prve ljubavi i u narednim romantičnim vezama. Većinom, gubitak poverenja u neku oosobu ima malo veze sa onim šta je ta osoba zaista uradila već sa našom percepcijom njenog delovanja i personalizovanjem iskustva. Poverenje je zanimljiv pojam, jer podrazumeva da druga osoba mora da se ponaša na određeni način ili jednostavno da bude takva da bismo se mi osećali dobro. Kada neko ne postupa u skladu sa našim… >> "Teret nepoverenja u vezama"

Svaki čovek ima prošlost. Bez obzira na uzrast, svako je prošao odredjena iskustva koja u sadašnjosti ostavljaju manji ili veći uticaj. >> "Snažan uticaj prošlosti – kako to prošlost ostaje u sadašnjosti?"

Model emocionalnog vezivanja utiče na to kako svako od nas reaguje na svoje potrebe i na koji način ih ispunjava. Kada postoji siguran obrazac vezivanja, osoba je samopouzdana, prisebna i sposobna da lako komuniciraju sa drugima, zadovoljavajući svoje i tuđe potrebe. Međutim, u slučaju preokupiranog ili izbegavajućeg stila emocionalnog vezivanja, kada osoba izabere partnera koji se uklapa u taj neprilagođeni šablon, on ili ona će najverovatnije izabrati nekoga ko ih neće moći učiniti usrećnim. >> "Kako vaš stil emocionalnog vezivanja utiče na vašu vezu"

Projektovanje prethodne veze na sadašnju je kao preživljavanje sna koji smo imali sinoć, ali u svetlu današnjeg dana. Prošlost više nije aktuelna, ali naša sećanja i iskustva iz prethodne veze mogu da se vrate i progone nas. Iako svi mi intelektualno znamo da to nije dobro niti za nas niti za našeg partnera, mnogima od nas se to dešava češće nego što bismo to želeli. >> "Ne dozvolite da vaše prethodne veze utiču na sadašnju"

Iznenađujuće, nedostatak samopouzdanja nije neophodno povezan sa nedostatakom sposobnosti. Umesto toga, često je rezultat prevelikog fokusiranja na nerealna očekivanja ili standarde drugih, posebno roditelja i društva. Uticaji prijatelja mogu biti izuzetno moćni, ili moćniji od roditeljskih i društvenih, u oblikovanju osećaja o sebi. >> "Kako se inicijalno razvija samopouzdanje?"

Samopouzdanje i samopoštovanje se mogu naučiti i uvežbati. Ovo učenje će zahtevati promene, nova ponašanja, vreme i energiju. >> "Razvijanje samopouzdanja i samopoštovanja"

Jung naglašava da su mnoge pojave ‘sumnjive’ uzročno-posledične veze, i pita da li postoji neko opšte polje gde neuzročne pojave nisu samo moguće, već i istinite činjenice. Da, to je svet slučaja, gde slučajna pojava izgleda uzročno nepovezana sa činjenicom. Broj neuzročnih pojava je manji od uzročnih, pa se manje bavimo njima. >> "Kako nam Svemir izaziva nemir"

Nikad nije lako znati da li raskinuti, naročito ako ljubav još uvek postoji. Veoma često, ne možete sa sigurnošću znati da li radite pravu stvar u trenutak kada raskidate vezu. >> "6 znakova da je vreme da raskinete s nekim koga još uvek volite"

Nostalgija se najčešće povezuje s osećajem tuge koji se javlja kada smo daleko od kuće, u novom i nepoznatom okruženju. >> "Nostalgija za domom"

Fobije su svakodnevna pojava, i osim toga što se reč fobija kolokvijalno upotrebljava kao odbrambena zamenica za strah, često se pogrešno razume. Ljudi pod fobijama podrazumevaju svaki strah, i ujedno svako osećanje koje podrazumeva zebnju i odbojnost, pa često možemo čuti da neko, pored toga što ima fobiju od paukova, zmija ili visine, ima i „fobiju“ od ljubavi, samoće ili vezivanja. Ovo je važno razgraničiti fobije od anksioznosti ili lebdećeg straha, i od duboko potisnutih strahova koji imaju potpuno drugačije poreklo nastanka. No, da krenemo od samog početka. Šta su fobije i kako nastaju?Fobija je neosnovan ili iracionalan strah od… >> "Fobije"

Anoreksija je poremećaj koji najčešće pogađa devojke u periodu puberteta i adolescencije, ali ne samo njih. Ovaj poremećaj se prepoznaje po samonametnutoj i rigoroznoj dijeti do izgladnjivanja sa ciljem osobe da izgleda lepo. Pri tome su kriterijumi onoga šta je lepo značajno poremećeni. Osoba koja ima problem sa anoreksijom veruje da se zdravo hrani i da primereno vežba, međutim, umesto da te aktivnosti dovedu do opšteg poboljšanja zdravlja, one zapravo dovode do fizičkog propadanja, a u težim slučajevima i do smrti. S obzirom da devojke često poistovećuju lepotu i mršavost, kao i da žele da budu lepe i privlačne, neke… >> "Anoreksija"

Stres se uglavnom pominje kao nešto što je nužno negativno i loše, a samim tim nezdravo i nepoželjno. Međutim, većina nas zaboravlja da stres zapravo može biti pokretač. Još prvi istraživači stresa koji su proučavali njegove fiziološke pokazatelje su uočili da je stres izazvan svakom situacijom koja zahteva neko novo prilagođavanje. Kratkotrajan stres koji dovodi do ubrzanja pulsa, disanja, povećanja krvnog pritiska i drugih fizioloških efekata zapravo ima cilj da organizam pripremi pojačani fizički napor (“bori se ili beži” reakcija). Kratkotrajan stres može poboljšati koncentraciju, sposobnost učenja, memorisanje i razne druge performanse. Odnosno, psihološki pritisak tada postaje pokretač. Ako su… >> "Stres"