Desetak godina nosim zvanje "master filozofa" sa mišljenjem da bi u većini slučaja "nindža kornjača" zvučalo ozbiljnije. U minulom vremenu bavio sam se nastavničkim pozivom, stvaralaštvom za decu raznih uzrasta, uz povremene izlete u uloge novinara ili edukatora za velike, organizovao ili sudelovao u nekakvim umetničkim i društveno angažovanim ostvarenjima... radio sam i koješta, ali čistog obraza. Drugim rečima, izgleda da nisam ovde baš slučajno, a stigao sam i nešto kasnije.

U svetu konstruktivističke psihoterapije sam od 2018. godine, trenutno na završnoj godini kursa u okviru škole PLK centar. Stojim Vam na raspolaganju kao psihoterapeut pod supervizijom. Kroz teoriju psihologije ličnih konstrukata težim da odgovorno slušam i razgovaram sa osobom čija životna priča dobija nove obrte u terapijskim seansama.

Biografija je relativna kategorija, kao i ovaj primer ovde. Nekako u tome i leži ključ konstruktivističkog pristupa. Životna iskustva nas vode, svakog ponaosob na jedinstven način, očekivanja i značenja koja smo im pridali – njihova lica i naličja. Kao igra slučaja koje smo manje ili više svesni akteri... U školi sam pisao sitnim slovima, jer suprotno od toga bilo je da pišem ružno i čujem komentar na levu ruku. Kroz muziku sam sazrevao kada mi se ćutalo, to je bilo bolje nego da prenesem svoje boli nekome kome ne pripadaju. Birao sam bunt kada mi je čuvao srži. Iako je suprotno čekao bolji ugao gledanja, radije sam svet stavljao u predvidiv kalup... Lica i naličja, ono što biramo i istovremeno suprotno od toga - to su konstrukti i oni grade naše svetove. Vodiči za akciju, dimenzije značenja i izbora koje kada sagledamo kao sistem zapravo vidimo našu ličnost i skicu njene unutrašnje logike. U tom smislu biografske crte mogu dobijati uvek nove dimenzije, a ideja je da mi postajemo probuđeni scenaristi uloga naših života. Dakle, nije stvar u biografiji, već šta ona nama znači i kakav život biramo dok je ispisujemo.

Uloga terapeuta u pristupu PLK nije da bude sudija, guru života, ili neko ko klima glavom – već osoba naučnik, kao i klijent. Kroz saradnju i interakciju dva stručnjaka, onog kroz koga se prolama teorija i onog koji je najbolji poznavalac sopstvenog života, odvija se terapijski proces. U njemu najpre nastaje sigurno okruženje, a vremenom i šansa da se od nečega što nas mori stvori prilika za razvoj i puniji osećaj života. Taj proces ne mora biti lak, niti kratak, ali vodi dubljem razumevanju. Biti osoba, a ne etiketa, nije baš jednostavno u XXI veku. Zato ni ja neću davati etikete izazovima i problemima kojima se „radije“ bavim, PLK je dubinski pristup osobi i terapeut služi razgovoru. Pritom, ono što etiketiramo najčešće su samo simptomi nečeg drugog za čim zapravo tragamo.

Ovi dugi redovi su malo rekli o meni, a malo i o Vama. Ako ste u potraži za pričoterapijom osetili dozu komfora ili poverenja čitajući ih to znači da verovatno postoji šansa da bismo mogli dobro da sarađujemo. U suprotnom – zapitajte se šta bi vama bilo poželjno suprotno i zašto Vam je to važno, verujem da ću Vam time malo olakšati pretragu i zahvaliti na izdvojenom vremenu.