Nekim ljudima je neugodno da se otvore psihoterapeutu licem u lice i lakše im je da to učine uz anonimnost, koju online savetovanje pruža. Kod dopisnog savetovanja i klijent i savetnik mogu da pišu i odgovaraju na poruke onda kada to njima najviše odgovara što, takođe, nije zanemariva činjenica imajući u vidu današnji dinamičan način života. Šta je dopisno savetovanje? Dopisno savetovanje je forma savetovanja ili psihoterapije putem pisanih poruka. Koje su prednosti dopisnog savetovanja? Za razliku od online psihoterapije ili savetovanja, prilikom kojih se razgovor odvija uživo, u zakazanom terminu, kod dopisnog savetovanja ne postoje tačno utvrđeni termini za komunikaciju sa savetnikom ili… >> "Dopisno savetovanje"
Šta je psihološko savetovanje? Psihološko savetovanje je oblik profesionalne podrške koji pomaže ljudima da prevaziđu životne izazove, poboljšaju svoje emocionalno stanje i razviju efikasnije strategije suočavanja sa problemima. Savetovanje je obično kraćeg trajanja, fokusira se na trenutne probleme i pruža konkretne alate za rešavanje poteškoća. Za razliku od psihoterapije, ono ne zalazi duboko u prošlost i nesvesne procese, već se bavi sadašnjim situacijama i budućim ciljevima. Kada se koristi psihološko savetovanje? Psihološko savetovanje može biti korisno u mnogim situacijama, uključujući: Savetovanje nije namenjeno ozbiljnim mentalnim poremećajima poput depresije, PTSP-a, poremećaja ličnosti ili zavisnosti – u tim slučajevima je potrebna psihoterapija… >> "Psihološko savetovanje"
Vaš stepen poverenja, koji se zove samopouzdanje, je poverenje ili vera koju imate u sebe i svoje sposobnosti. Samopoštovanje je mišljenje koje imate o sebi. Realna osećanja samopouzdanja i pozitivnog samopoštovanja utiču na to kako razmišljate i delujete, kako se osećate prema drugima i koliko ste uspešni u životu. Imati samopouzdanje ne znači da možete sve. Samopouzdani ljudi imaju realna očekivanja. Čak i kada se neka njihova očekivanja ne ispune, nastavljaju da budu pozitivni i prihvataju sebe. Razumevanje samopouzdanja Samopouzdanje vam omogućava da imate pozitivne, ali realne poglede na sebe i situacije u kojima ste uključeni. Ako imate samopouzdanja, obično… >> "Nedostatak samopouzdanja"
Mnogima je lakše da izgrade svoje samopouzdanje nego samopoštovanje i, spajajući jedno sa drugim, na kraju dobiju dugačku listu talenata i dostignuća. Umesto da se suoče sa stvarnim problemima, oni se kriju, često celog života, iza svojih sertifikata i nagrada. Ali kao što svako ko je bio na fakultetu zna, duga lista dostignuća nije zamena za zdravo samopoštovanje. Dok ovi ljudi rade na svojoj listi u nadi da će ona jednog dana biti dovoljno duga, oni pokušavaju da popune prazninu u sebi spoljašnjim elementima kao što su status, prihod i tako dalje. Dakle, koja je razlika između samopouzdanja i samopoštovanja?… >> "Samopouzdanje naspram samopoštovanja"
Uspeh, prihvaćenost u društvu, na poslu, priznanja i brojne gratifikacije nekim ljudima ne znače baš ništa za doživljaj samopouzdanja. Zapravo, pojedini ljudi poljuljanog samopouzdanja obezvređuju one koji ih hvale i prihvataju. Njihovi ideali su uvek „tamo negde“ – iznad, nedostižni. Skloni su testiranju ljudi, posebno zavođenju, kao vrsti testa. Ukoliko uspeju da šarmiraju osobu, znači da je „ispod njih“ dakle, obezvrediće je. Ako njihovo udvaranje ne prođe, onda će se osećati malim, često pokornim, ali će se i svim snagama upinjati da zadobiju poštovanje onih koje vide kao da su „iznad“ njih. Samopoštovanje dolazi iznutra, iz ljubavi prema sebi, samoprihvatanja… >> "Kako se narušava i gradi samopoštovanje"
Da li je bolje prihvatati ili poštovati sebe? Da li su ta dva stava međusobno oprečna? Najzad, da li je zaista bitno baviti se rečima ili to ukazuje na sitničavost psihologa i psihoterapeuta? Neretko čujem da se neke stvari, ideje, pojmovi i situacije podrazumevaju. Uglavnom nisam zadovoljna idejom da se toliko dobro s nekim razumem da ne moramo popričati o čemu se zapravo radi. Jezik i govor nam i služe da bismo poboljšali međusobno razumevanje i saodnošenje. S druge strane, ima pojmova koji su naizgled slični, međutim, ukoliko su nedovoljno objašnjeni mogu stvarati konfuziju. Možda je najmanje bitno što Vas… >> "Samoprihvatanje nasuprot samopoštovanju"
Trideseta godina danas predstavlja neku vrstu prekretnice. Od mladih, a posebno od mladih žena, se očekuje da do tridesete završe fakultet, nađu posao, grade karijeru i da, uz sve to stupe u brak i zasnuju porodicu. Ako sve to postignu okolina će smatrati da su uspešne i na različite načine će im taj uspeh biti priznat. Međutim, šta se desi kada stvari ne idu onako kako je planirano? Ako imate trideset a još niste završile fakultet? Ili ste završile fakultet ali ne možete naći posao? Ili ste našli posao koji nimalo ne ispunjava Vaše profesionalne ambicije? Ili ste postigli ono… >> "Depresija u tridesetima"
Ako ste se nekad susreli sa osobom koja ima problem sa alkoholom, verovatno znate koliko to može biti užasavajuće-nepredvidljivo ponašanje, provokacije, neumesni komentari i šale, uvrede, omalovažavanja, a ne tako retko i nasilje. Alkoholizam ostavlja posledice ne samo na osobu koja pije, već i na širi društveni kontekst, na porodicu, na posao i na sve druge odnose u kojima osoba učestvuje. Iako smo kultura u kojoj je alkoholisanje široko prihvatljivo, kada dođe do nasilja u porodici ili do nekakvog drugog zla izazvanog alkoholom (posebno stradanje nevinih u saobraćaju kad pijana osoba vozi) uglavnom se zgražavamo i osuđujemo osobu. Međutim, mnogi… >> "Deca alkoholičara"
Kažu da je za perfekcioniste život kao putovanje ka nesrećnom životu sa kartom u jednom pravcu. Perfekcionisti su usmereni samo na cilj, beskonačni spisak uspešno obavljenih planova i zadovoljavajući imidž, a sve to je obično propraćeno depresijom i poremećajima u ishrani. Kako vi vidite perfekcioniste? Kako neko postaje perfekcionista? Najčešće su to ljudi koji su tokom odrastanja kritikovani i za najmanje greške i propuste, a da u isto vreme nisu dobijali nagrade za ono što je bilo dobro. Takav način vaspitanja vodi u životni stav da ništa što te osobe imaju/urade/ jesu nije dovoljno dobro. Kako im je tokom odrastanja… >> "Perfekcionizam"
Pozitivna slika o sebi
Nisam dovoljno dobra. Nisam dovoljno lepa. Nisam dovoljno uspešna. Nisam zanimljiva. Ne znam koji su moji kvaliteti, ne znam šta da radim da promenim sliku o sebi! Sve su ovo misli koje su počele da mi prolaze kroz glavu, a kako sam bila starija javljale su mi se sve češće i intenzivnije. Kada sam počela da učim o ljudskom umu, ponašanju i emocijama shvatila sam da ove misli veoma štetno utiču na moje samopouzdanje. Pozitivna slika o sebi mi je bila ozbiljno narušena! Bilo je potrebno da radikalno promenim ugao gledanja na sebe i svoje kvalitet. Šta podrazumeva pozitivna slika… >> "Pozitivna slika o sebi"
Partnerski odnosi okupiraju veći deo našeg života, oni su stub porodice, naša podrška u svakom smislu te reči. Kako bismo bili produktivni u svakoj svojoj životnoj ulozi, pa i u partnerskoj, odnosi moraju da se održavaju tj. važno je da su odnosi koji se gaje zdravi. Mnogo faktora utiče na partnerske odnose i svaka ljubavna veza je priča za sebe i jedinstvena je. Ono što na njih najviše utiče jesu obrasci emocionalnog vezivanja. Psihološka teorija emocionalnog vezivanja izdvaja četiri tipa: Izbegavajući tip – osobe koje imaju ovakav stil izbegavaju emocionalno vezivanje pa čak i ekstremno ističu svoju samostalnost i negiraju… >> "Šta su zdravi partnerski odnosi?"
Kao prvo koliko je bitno dobro vaspitanje za društveni život deteta na duge staze? Dobro vaspitanje je od ključnog značaja za budućnost deteta. Ono što dete „ponese iz kuće”, bilo da su to pozitivne ili negativne poruke, vaspitanje i navike, mnogo više određuje kako će se ono snaći u životu, nego njegov genetski dat temperament i potencijal. To ne znači da od deteta koje se rodilo sa, na primer, mentalnom insuficijencijom možete napraviti „vunderkinda”, ali znači da od svakog deteta koje se rodilo barem prosečno možete napraviti osobu koja će se dobro snalaziti u ljudskom društvu. Mudar roditelj će dobro… >> "Vaspitanje i društveni život dece"
Iznenađujuće, nedostatak samopouzdanja nije neophodno povezan sa nedostatakom sposobnosti. Umesto toga, često je rezultat prevelikog fokusiranja na nerealna očekivanja ili standarde drugih, posebno roditelja i društva. Uticaji prijatelja mogu biti izuzetno moćni, ili moćniji od roditeljskih i društvenih, u oblikovanju osećaja o sebi. >> "Kako se inicijalno razvija samopouzdanje?"
Samopouzdanje i samopoštovanje se mogu naučiti i uvežbati. Ovo učenje će zahtevati promene, nova ponašanja, vreme i energiju. >> "Razvijanje samopouzdanja i samopoštovanja"