Porođaj je jedan od najintenzivnijih trenutaka u životu žene – fizički, emocionalno i psihološki. Način na koji dolazimo na svet ostavlja trag i na majku i na bebu. Ipak, o tome retko govorimo. Umesto da se pitamo kako smo se u tom iskustvu osećale, često čujemo rečenicu: Bitno je da je sve prošlo.
I samo društvo utišava prirodnu potrebu žene da podeli svoja osećanja o porođaju, održavajući mit o lakoći majčinstva. Porođaj se često prikazuje kao jedinstven i veličanstven trenutak, ali on može biti i složen, nepredvidiv i, za mnoge žene, duboko izazovan.
Dok se prilagođavamo transformaciji u majčinstvo, paralelno obrađujemo i iskustvo porođaja. Neke žene osećaju osnaženost, povezanost sa drugim ženama i svojim telom, dok se druge bore sa sećanjima koja ih iznenada preplavljuju – osećajem nemoći, bola, straha ili nepripremljenosti.
Perinatalna trauma ne mora nužno biti povezana sa očigledno teškim događajem, poput hitnog carskog reza ili komplikacija. Ponekad je dovoljno da se majka tokom porođaja oseća usamljeno, neshvaćeno ili da izgubi osećaj kontrole nad svojim telom i procesom. Naša porodilišta i procedure u njima su plodan prostor u kojem se takva iskustva oblikuju.
Iako često o traumi razmišljamo kao o nečemu što pripada prošlosti, ona je prisutna u sadašnjem trenutku – u telu, emocijama, načinu na koji majka doživljava sebe i svoju povezanost sa bebom. Telo pamti rođenje. Napetost u mišićima, uznemirenost pri pomisli na određene trenutke porođaja, potreba da se iskustvo iznova prepričava – sve su to znaci da ono traži svoje mesto u svesti, razumevanju i prihvatanju.
Važno je znati da ovakva osećanja nisu znak slabosti, već prirodna reakcija na duboko značajan događaj. Razgovor o perinatalnom iskustvu, podrška i razumevanje mogu pomoći da se sećanja integrišu i da majka pronađe unutrašnju stabilnost i sigurnost u svom telu i ulozi.
Perinatalna trauma je tema koja zaslužuje više pažnje i prostora za razumevanje. Kada je osvetlimo, otvaramo mogućnost za veći osećaj smirenosti, povezanosti i snage – kako za majke, tako i za bebe.
Autor: Milenka Obradović Matić