Život počinje onda kad shvatimo da jedino sami sebi dugujemo sve, ljubav, sreću, zdravlje. Preuzimanjem odgovornosti i donošenjem pravih odluka, za sebe i svoj život, dobićemo mnogo toga. Kasnije će se to odraziti i na odnos sa drugim ljudima, najpre nama bliskim osobama. Zapravo živećemo bolje, ispunjenije i autentičnije.

Ali, šta su ustvari prave odluke? Kako da ja baš sad preuzmem odgovornost? I što bih to ja uradio, kad je neko drugi kriv?
E, to su pitanja sa kojima klijenti najčeće dodju na terapiju.

Postoji deo terapijskog procesa koji podrazumeva i psihoedukaciju. Onda klijenti znaju šta treba da preduzmu, ali, terapija ustvari počinje baš tad, kad ne znaju kako…

O meni…
Ja sam Dragana, psiholog sam i psihoterapeut.

Trudim se da budem dobar slušalac, skoncentrisana sam i usmerena na detalje što je od izuzetne važnosti u psihoterapijskom radu. Pažljiva sam, strpljiva i tolerantna, uverljiva, ali i taktična. Fleksibilna u pristupu različitim ljudima i izuzetno poštujem različitosti, izmedju ostalog sredina u kojoj živim se temelji na različitostima, toleranciji i poštovanju istih.

Radim sa klijentima poslednjih 6 godina. Autor sam radionica, seminara i grupa podrške na različite teme. Takodje, autor sam dva seminara akreditovanih preko ZUOV-a, a odnosi se na nastavnike i rad u prosveti.

Majka sam, supruga i ćerka i na te uloge sam posebno ponosna.

Volim kafu, cveće, knjige, pse, putovanja a rano proleće, obožavam.

Rad sa klijentima
Pravac psihoterapije kojim se bavim je integrativni i psihodinamski, što znači da u radu koristim tehnike iz različitih psihoterapijskih pravaca koji su po mojoj proceni baš u tom trenutku potrebni baš tom klijentu. Psihodinamika se nekako objašnjava da naše sadašnje reakcije, emocije i obrasci ponašanja nisu nastali juče, već imaju svoje korene u ranijim iskustvima, često iz detinjstva, i u delovima nas koji rade „ispod površine“.

Takodje završila sam i geštalt psihoterapiju. Donela mi je poseban pogled na život, koji mi je u jednom trenutku bio zbunjujuć, ali kako vreme prolazi a ja sam sve više u geštaltu, on postaje deo mog rada a i života.

U radu sa klijentima verujem da terapija nije samo razgovor, već prostor u kojem čovek napokon može da bude iskren prema sebi, bez osudjivanja, bez žurbe i bez potrebe da „bude jači“.

Terapijski proces doživljavam kao zajedničko putovanje: ja donosim znanje, iskustvo, sigurnost i sebe, a klijent sve ono što zna i sve ono što ne zna kako da nosi.

Moja uloga nije da kažem šta treba da se uradi, već da zajedno istražimo zašto se nešto dešava, odakle potiče i šta je sada potrebno da bi život postao lakši, mirniji i smisleniji.

U tome se oslanjam na psihodinamiku, koja nam pomaže da razumemo dublje korene naših obrazaca, ali i na geštalt — da se povežemo sa emocijama, telom i potrebama koje se javljaju u trenutku.

Geštalt mi omogućava da rad bude živ, autentičan i usmeren na ono što se upravo sada pojavljuje u prostoru. Nekada je potrebno više razumevanja i topline, nekada jasna struktura i fokus, a ponekad samo bezbedno mesto u kojem emocije mogu da se pojave, prvi put posle dugo vremena.

Najvažnije mi je da se klijent oseća viđeno, saslušano i podržano.
Verujem da pravi pomak nastaje onda kada čovek shvati da ne mora sve sam, da postoji neko ko može da izdrži zajedno s njim i ono što je teško i ono što je još uvek neizgovoreno.