Tatjana Daković je master psiholog i diplomirani pedagog i psihoterapeut pod supervizijom. Završila je studije pedagogije na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu, kao i master studije psihologije. Završila je edukaciju iz psihodinamske psihoterapije.

Ima tri godine iskustva u individualnom radu sa odraslima i decom, kao i u savetodavnom radu sa roditeljima. Sa odraslim klijentima radi individualno, uživo i online, dok rad sa decom po potrebi uključuje i saradnju i savetovanje roditelja.

U svom radu poseban akcenat stavlja na razvoj ličnosti i bolje razumevanje sebe, svojih potreba, mogućnosti i načina na koje osoba gradi odnose i donosi životne odluke. Radi sa ljudima koji žele da razviju više sigurnosti u sebe, samostalnosti i unutrašnje stabilnosti, bolje postavljaju granice, donose odluke sa više poverenja u sebe i potpunije koriste sopstvene potencijale.

Klijenti joj se često obraćaju zbog nesigurnosti i manjka samopouzdanja, anksioznosti, emotivne iscrpljenosti, teškoća u partnerskim i porodičnim odnosima, problema sa postavljanjem granica, potrebe za tuđim odobravanjem ili osećaja da se u njihovom životu ponavljaju slične situacije i odnosi. Nekada osoba nema jedan jasno izdvojen problem, već oseća nezadovoljstvo sobom ili svojim životom, teško prepoznaje šta zaista želi ili ima utisak da ne koristi svoje mogućnosti onako kako bi želela.

Njen način rada usmeren je na zajedničko istraživanje onoga što se osobi događa danas, ali i na razumevanje načina na koji su ranija iskustva i važni odnosi uticali na to kako danas doživljava sebe i druge. Kroz terapijski proces klijent dobija prostor da prepozna načine reagovanja koji ga ograničavaju, ali i svoje snage i sposobnosti koje možda nedovoljno koristi.

Promene kojima je rad usmeren nisu samo smanjenje trenutnih teškoća, već i razvoj sposobnosti da osoba bolje razume i podnese svoja osećanja, zauzme se za sebe, izdrži neizvesnost i frustraciju, donosi sopstvene odluke, gradi stabilnije odnose i preuzima inicijativu u oblastima života koje su joj važne. Cilj je da klijent vremenom ima više unutrašnje sigurnosti i slobode da svoj život oblikuje u skladu sa sobom.

Važno mi je da se klijent u terapijskom odnosu oseća prihvaćeno i dovoljno sigurno da može otvoreno da istražuje sebe, bez pritiska da odmah mora nešto da promeni ili da zna sve odgovore. Terapiju vidim kao zajednički proces u kojem ne tražimo samo šta nije u redu, već upoznajemo i ono što osoba može, želi i tek treba da razvije. Verujem da promena nastaje kroz bolje razumevanje sebe, ali i kroz postepeno razvijanje sposobnosti da drugačije biramo, reagujemo i gradimo odnose. Važno mi je da terapija čoveku pomogne ne samo da se oseća bolje, već i da slobodnije koristi svoje mogućnosti i gradi život koji više odgovara njemu.