Anksioznost je osećanje koje svi osećamo s vremena na vreme, ali koje nam je često teško da razumemo. Javlja se kao osećanje neodređene strepnje i slutnje. Plašimo se nečega, ali ne možemo da odredimo tačno čega. Ako na vreme ne odreagujemo i ako ovo osećanje postane češće i intenzivnije vremenom može dovesti do toga da osoba razvije i anksiozni poremećaj, kao i napade panike.
Iza ove vrste straha krije se ustvari strah od života. Osoba se plaši da su izazovi koje pred nju postavlja život previsoki, da neće uspeti da se izbori sa nadolazećim problemima. O sebi može da misli kako nije dovoljno vredna i kompetentna i da će se na kraju ispostaviti da ipak ne može da izađe na kraj sa teškoćama koje život nosi.
Kod nekih ljudi ovaj strah može da dođe do stepena paničnih napada, kada osoba ima intenzivne telesne senzacije (lupanje srca, stezanje u grudima, drhtanje, preznojavanje, knedlu u grlu…) koje su praćene intenzivnim strahom da će osoba poludeti ili umreti. Sami napadi ne traju dugo, uglavnom traju nekoliko minuta, ali se osobi koja ih proživljava čini da traju celu večnost. Nakon napada se često javlja strah da će se to ponoviti, tako da osoba razvija još veću anksioznost i ulazi u neku vrstu začaranog kruga.
Tokom psihoterapijskog tretmana važno je identifikovati uzroke anksioznosti, naučiti se postavljanju realnih i ostvarljivih ciljeva, kao i raditi na osnaživanju zdravih strana ličnosti. Sam psihoterapijski tretman je izuzetno pogodan za ovu vrstu problema i uglavnom daje dobre rezultate.
Autor: Sanja Perković