Iako su brojni i veoma različiti razlozi zbog kojih se ljudi odlučuju na psihoterapiju, postoji nešto što im je zajedničko. Patnja. Ljudi pate na različite načine i zbog različitih iskustava, ali je upravo iskustvo bola i patnje ono što navodi ljude da preispitaju i promene dosadašnji način razmišljanja i ponašanja.
Nesklad između onoga što želimo i onoga što trenutno imamo često je uzrok unutrašnjeg bola i patnje. Osim toga, ako primetimo da želimo i možemo mnogo više a ostvarujemo malo, to takođe može voditi u produbljivanje osećanja patnje. Karl Jung je rekao : “Neuroza je uvek zamena za legitimnu patnju.“ Onda kada izbegavamo da doživimo bol, kada nastojimo da pobegnemo od njega postajemo podložni razvoju nekog psihološkog poremećaja.
Upravo zbog toga je, tokom psihoterapijskog procesa veoma važno osvešćivati osećanja, dozvoliti sebi da osetimo bol, bes, tugu. Važno je doći u kontakt sa patnjom i suočiti se sa bolom koji nosimo u sebi. Jednom kad skupimo hrabrosti i suočimo se sa vlastitim strahovima i razočarenjima, proces izlečenja je već uveliko počeo.
Pošto je većina ljudi naučila da su neprijatna osećanja nešto što treba izbegavati, ovaj prvi korak može se činiti zastrašujućim. Međutim, kad osoba jednom odluči da hrabro reaguje i da proba nešto drugačije, tada se otvaraju nove mogućnosti i prilike. Nakon tog koraka, patnja gubi svoju snagu i tek tada je moguće doživeti svoje stvarne emocionalne potrebe i naći način da budu zadovoljene.
Auor: Sanja Perković