Usamljenost je osećanje koje najviše boli. Upravo zato je i najveća kazna za najteža krivična dela izolacija – samica.
Naša potreba za pripadanjem je snažnija od svih drugih, često bude snažnija i od nagona za opstankom. Upravo ta potreba za pripadanjem nas motiviše da se povežemo sa drugima, da održavamo dobre odnose i da budemo u kontaktu sa ljudima.
Nažalost, nekada se dogodi da izgubimo taj kontakt. Ako smo se preselili, započeli neki novi život ili ukoliko su nas bliski ljudi često povređivali, to može dovesti do osećanja izolacije i usamljenosti.
Ako je naš kontakt sa drugima narušen ili oštećen, onda ćemo imati teškoće da se povežemo sa nekim novim ljudima u novim okolnostima. Ako smo povređeni, važno je da sebi damo dovoljno nege, pažnje i vremena da prevaziđemo taj bol.
Za sve one koji su daleko važno je da započnu novi život tamo gde jesu i da nađu prijatelje među onim ljudima među kojima se nalaze. Svima onima koji se osećaju usamljeno, a okruženi su drugim ljudima će pomoći ako se prvo povežu sa sobom i budu iskreni u svojim odgovorima.
Pitajte se:
- Šta ja želim?
- Šta želim da dobijem?
- Šta sam spreman/spremna da dam?
- Sa kakvim ljudima želim da se povežem?
Kada odgovorite sebi na ta pitanja, odlučite šta je ono što Vam je cilj. Ne ostajte samo na odluci, već svaki dan uradite nešto.
Svako ko želi da ima prijatelje, prvo mora sam da bude prijatelj drugima. Tek kad obnovimo kontakt sa sobom, možemo da se otvorimo prema drugima i da se povežemo sa njima.
Sanja Perković