Nostalgija, u najširem značenju reči, predstavlja bilo koji vid čežnje za nekim minulim vremenima ili osobama, za nečim što se više ne može i neće vratiti u naš život. No, vrlo često nostalgija se povezuje s osećajem tuge koji se javlja kada smo daleko od kuće, u novom i nepoznatom okruženju.
Takav osećaj nostalgije je uobičajen kod osoba koje su se privremeno ili za stalno preselile, a to mogu biti studenti, ekonomski migranti, izbeglice, osobe na odsluženju vojnog roka ili na dugotrajnijem bolničkom lečenju.
Veoma mali broj ljudi je imun na nostalgiju. Reakcije na nju mogu varirati i biti praćene depresijom, anksioznošću, fizičkim tegobama i apatijom vezanom za novo okruženje.
Oporavak od nostalgije podrazumeva održavanje veze sa starom i poznatom sredinom, uz preduzimanje koraka za postepeno prilagođavanje novom okruženju. Terapija, koja pruža siguran prostor za otvoren razgovor, može biti jedan od vrlo delotvornih načina za suočavanje s nostalgijom.
Neki od uzroka nostalgije
Poremećaj životnog stila. Udaljavanje od kuće podrazumeva i prekid s uobičajenim načinom života, s rutinama, što može dovesti do anksioznosti i uznemirenosti. Ustaljene navike ne pronalaze udobnost u novoj situaciji, posebno ako je okruženje kulturološki drugačije.
Kulturna distanca. Istraživači su otkrili da što je veća razlika između kultura i kulturnih vrednosti matične i nove sredine, to je teže prilagođavanje, odnosno čežnja za domom veća. Moguća posledica je nedostatak interesovanja za novo okruženje.
Poteškoće u prilagođavanju. Nova situacija zahteva prilagođavanje, a to često nije jednostavno, a ni lako. Osobe koje su rigidnije u svom ponašanju osećaju i veću nostalgiju za domom od drugih jer se grčevito drže svojih starih navika, izbegavajući situacije koje od njih zahtevaju prilagođavanje.
Osećanje nepripadanja. Možda zvuči neobično, ali prema većini istraživanja nostalgija se najčešće javlja kod osoba koje već borave u drugoj sredini šest do osam godina. To su većinom i zaposleni ljudi starosti od 30 do 39 godina. Jedno od mogućih objašnjenje za povećan nivo nostalgije i nakon više godina života u drugoj sredini jeste to što se ove osobe i dalje osećaju kao stranci. Bez obzira na to što im je okruženje poznatije, neke od njih se mogu pitati, i često se i pitaju, gde su zapravo one i njihova deca, i čemu svi oni uopšte pripadaju – svojoj trenutnoj ili zemlji iz koje potiču.
Efekti nostalgije
Depresija. Depresija je poremećaj koji se manifestuje stalnim osećajem tuge i gubitkom interesovanja ili zadovoljstva. Stručnjaci nam skreću pažnju da nostalgija može imati simptome koji su slični depresiji, a to su čest plač, problemi sa spavanjem, poteškoće u koncentraciji i povlačenje iz društva. Zbog toga čežnja za domom u nekim slučajevima može prerasti u samu depresiju.
Tuga. Iako su se mnoge osobe odselile od kuće, na primer, zbog boljeg posla ili veće plate, to ne znači da one ne mogu osećati tugu. Naprotiv, tuga se kod ovih osoba javlja zbog gubitka udobnosti doma i mesta za koje su verovale da je njihovo, u kojem su imale osećaj pripadnost.
Manjak produktivnosti. Boravak u novom okruženju često podrazumeva i udaljenost od dobro poznatog, što može uticati na učinkovitost na poslu, fakultetu i u školi. Intenzivna nostalgija za domom može, takođe, prouzrokovati i poteškoće u fokusiranju na druge teme, odnosno na one koje nisu u vezi s domom.
Fizičke smetnje. Čeznja za domom može doneti i tegobe, kao što su: nedostatak apetita, stomačni problemi, nesanica, glavobolja i umor.
Kako se nositi sa nostalgijom?
Pre svega, ono što treba da znamo jeste da je čežnja za domom apsolutno normalna.
Osećaj nedostajanja mesta, doma, kuće, određenih bliskih ljudi (porodice i prijatelja) i kućnih ljubimaca potpuno je prirodan i ljudski. Razvijanju sposobnosti snalaženja u novom okruženju potrebno je vreme. To je proces, ali kada savladate tu veštinu, stičete dragoceno iskustvo i alat koje možete iskoristiti i kasnije – u budućim izazovima i prekretnicama u životu.
Upoznajte se sa svojim novim okruženjem
Da bismo prihvatili, pa onda i zavoleli svoje novo okruženje, potrebno je da mu damo šansu.
Prema novom okruženju potrebno je da budete otvoreni i radoznali da ga otkrijete, jer jednom kada upoznate svoje novo okruženje, snađete se i pronađete u njemu za vas zabavne sadržaje i aktivnosti, osećaćete se udobnije i moći ćete lakše da kontrolišete svoju situaciju.
Pronađite odušak za svoja osećanja
Svakom osećanju treba dozvoliti da se ispolji. Za ona neprijatna vrlo je važno i korisno da pronađemo odušak.
To mogu biti različite aktivnosti – kreativne, poput umetnosti, pisanja, pevanja ili fizičke, kao što su ples, vežbanje ili timski sportovi. Za nekog to može biti i druženje ili baš suprotno, samoća. Važno je da pronađete ono što vas ispunjava i usmerite energiju na nešto pozitivno i lepo kako biste prebrodili negativna osećanja.
Dakle, vrlo je bitno da pronađete, a onda i iskoristite odušak koji baš vama najviše odgovara. Ipak, ne smete da zaboravite kako je, kada se osećate negativno, prirodno da se osećate i nemotivisano, što može dovesti do izbegavanja baš tih aktivnosti koje bi vam mogle biti od velike pomoći. Zato je potrebno da ohrabrite sebe da pokušate nešto pozitivno, makar i na samo nekoliko minuta. I da sačekate. Desiće se nešto. Bolje. Ali samo ako probate.
Istražite svoju novu sredinu
Izlazak iz zone udobnosti veliki je korak ka prilagođavanju novom okruženju. Ovo može biti zastrašujuće, ali je neophodno da bismo krenuli napred.
Razmislite o traženju za vas prijatnog mesta, privlačne aktivnosti, ili pronalasku grupe ljudi s kojima imate slična interesovanja. Za početak možete uraditi nešto u čemu ste uživali u svojoj prethodnoj sredini. Uvek imajte na umu da će vam, ako se potrudite da se zbližite s novom sredinom, to pomoći da se u njoj osećate ugodnije.
Okružite se poznatim stvarima
Ulepšavanje našeg novog životnog prostora poznatim ili sentimentalnim stvarima može nam olakšati tranziciju i ublažiti šok novog okruženja.
Podsetnici na dom, kao što su fotografija, ćebe ili porodično nasleđe, mogu vam itekako pomoći da prevaziđete nelagodnost povezanu s odsustvom od kuće. Ovi predmeti mogu poslužiti kao izvor utehe, olakšavajući boravak u novom okruženju. Terapeuti ih nazivaju „prelaznim objektima“.
Izaberite jednu ili više stvari koje povezujete sa domom i udobnošću i držite ih u blizini kada se osećate loše.
Budite otvoreni za NOVE mogućnosti
Upoređivanje našeg novog okruženja sa starim domom nije preporučljivo.
Pokušajte to da izbegnete jer je sve drugačije! Što ste otvoreniji za NOVE, manje će vam nedostajati STARE stvari.
Pronađite načine da ostanete povezani
Održavanje kontakta s prijateljima i porodicom pomaže nam da održimo osećaj povezanosti sa svojom starom sredinom.
Razmislite o kreativnim načinima da ostanete u kontaktu s vama dragim i bliskim osobama. To može biti zakazivanje video-poziva, telefonskih poziva ili pisanje pisama. Društvene mreže su još jedan način, mada možda manje intiman, samim tim i nedovoljno ispunjavajući.
Napravite planove za posetu kući
Znanje da imamo isplanirano putovanje može biti utešno.
Unapred isplanirano putovanje ima dosta prednosti. Pored utehe, omogućiće vam i da se više fokusirate na svoje aktivnosti u novoj sredini. Takođe, može sprečiti i impulsivna putovanja kući i podstaći vas da investirate u svoj život u novoj sredini. Ova putovanja mogu biti opuštajuća, ali je važno da ne postanu vaš jedini fokus.
Šta ako NIŠTA od ovih stvari ne radi?
Ako otkrijete da imate problema s prilagođavanjem ili ukoliko se osećaj nostalgije za domom nastavi i nakon 4–6 nedelja, što se smara razumnim vremenom za snalaženje, možda ćete morati da razgovarate s nekim.
Neka od stanja i situacija na koje treba obratiti pažnju:
- intenzivna ili dugotrajna tuga/depresija;
- česta nervoza ili socijalna anksioznost;
- niska energija ili motivacija;
- problemi sa spavanjem;
- povećanje/smanjenje apetita;
- osećaj kao da vas jednostavno „nije briga ni za šta”;
- poteškoće na poslu;
- upotreba droga ili alkohola;
- opsesivno nedostajanje porodice/prijatelja;
- znatno uvećani telefonski računi;
- sveprisutna tuga ili nezadovoljstvo;
- osećaj jake potrebe da „treba da idete kući”;
- nedostatak interesovanja ili angažovanja u novom okruženju.
Ako primetite nešto od gorenavedenog ili se samo osećate kao da se ne prilagođavate stvarima, možda bi bilo korisno da razmislite o razgovoru s nekim. Razgovor s prijateljima ili porodicom može biti prava polazna tačka. Ipak, ako mislite da vam treba nešto više, dobra ideja bi bila da zakažete razgovor s psihoterapeutom ili savetnikom.