Napad panike je snažna iznenadna teskoba koju karakteriše mešavina telesnih i psihičkih simptoma. Izaziva ih iznenadna navala hormona adrenalina kad se čovek oseti nečim ugrožen. Sledi reakcija po principu “napadni ili beži” – organizam želi pobeć ili se suprostaviti onom što ga ugrožava. Zbog adrenalina, u panici se ubrzava rad srca, osoba ne može da dodje do daha, slabije vidi, dlanovi joj se znoje, telo drhti, javlja se mučnina i vrtoglavica i navala krvi u lice. Ljudi često pomisle da će se onesvestiti, doziveti srčani udar, “poludeti” ili umreti. Simptomi se stišaju već za nekoliko minuta, ali se napadi mogu ponoviti nekoliko puta u kratkom roku pa se pogođenom čini da se radi o jednom dugom napadu.
Uzroci su različiti od osobe do osobe. Ponekad je dovoljan samo jedan traumatski doživljaj u detinjstvu, koji onda pokreće napad panike uvek kada se osoba nađe u sličnim okolnostima. To je čest slučaj sa osobama koje je u detinjstvu napao pas.
Napad se često može predvideti. Prvi napad moze izazvati prethodna duga izloženost stresu, npr. zbog selidbe, dugog prekovremenog rada, gubitka voljene osobe.
Ljudi su često ranjiviji nakon prelezane virusne bolesti ili dužeg razdoblja depresije, a neki podaci govore da bi se moglo raditi i o nasledjenoj sklonosti. Panika se cesto javlja kod najbliže rodbine kao sto su npr. majka i sin, otac i ćerka..
Kod nekih su panični napadi česti, kod drugih se javljaju samo jednom ili dva puta u životu.
Ima ljudi koji ovu sklonost pretvore u hronično stanje. Kod takvih osoba svako brže kucanje srca može pokrenuti niz simptoma teskobe, a zatim i napad panike. Oni brzo steknu naviku da strahuju od sledećeg napada pa se povlače u sebe i izoluju od svakodnevnih aktivnosti.
Žene su dvostruko sklonije takvom ponašanju od muškaraca ali jos nije razjašnjeno zasto.
Lekari naglašavaju da napadi panike nisu opasni po zdravlje. Sastavni su deo telesne odbrane koja uzrokuje pojaćano lupanje srca koje pumpa veće količine kiseonika u ruke i noge kako bismo mogli pobeći iz potencionalno opasne situacije ili se suprostaviti.
Ljudi se često plaše da će se onesvestiti tokom napada ali medicinski gledano to nije moguće. Da bi se čovek onesvestio potreban je znatno snižen krvni pritisak, dok je kod panike situacija obrnuta – krvni se povećava.
Iako su napadi panike izuzetno teška i mučna stanja, dobra vest je da se izuzetno uspesno mogu prevazici adekvatnim psihološkim tretmanom. Već nekoliko razgovora sa psihoterapeutom će značajno umanjiti intenzitet paničnog straha, a moguće je ii potpuno se osloboditi napada panike.
Kakva su vaša iskustva sa paničnim napadima? Da li ste ih nekad doživeli? Da li ste ih prevazišli? Na koji način?