U prazničnim danima ljudi nekako spontano ulaze u proces uzlazne putanje unutrašnjih stanja, koja su dosta povezana sa spoljašnjom užurbanošću, i događajima koji uključuju slavlja, a što podrazumeva neku vrstu posebnosti.
Ipak, taj unutrašnji stav pred predstojećim događajima nas stavlja u poziciju iščekivanja “toga nečega” što bi trebao da obogati naš svet. Pitanje životne radosti jeste nešto što nas upotpunjuje i čime možemo meriti kvalitet života. Sastavni deo radosnog stava jeste zadovoljstvo, a ono je obično u vezi neke naše ispunjene želje. Ono može voditi u smirenost ili uzbuđenje u zavisnosti kako osoba reaguje na svoje ispunjenje želje. Dok je prijatnost i telesni fenomen, koji može imati i svoju mentalnu reprezentaciju, dotle je zadovoljstvo psihički fenomen koji osoba može držati u svojoj svesti, i kao takvo može postati dugotrajna emocija ili raspoloženje.
Prijatnost sama po sebi nije dovoljna da bi ljudi osećali sreću. Pojačana prijatnost vodi u hedonizam što može biti dobro na kratke staze. Uživanje je ponekada i estetska i duhovna dimenzija, i tada pokreće u nama i osećaj zadovoljstva. Ipak, to vidimo u trenucima kada se nađemo za nečijim stolom, ili u gostima. Ukoliko nema susreta, razgovora, kvalitetno provedenog vremena ne pokrećemo osećanje zadovoljstva, već osećaj veće ili manje prijatnosti. Možemo biti i razočarani jer smo možda očekivali potencijanu ’očaranost’ u vezi nečega ili nekoga. Užurbanost uživanja ne omogućuje pravu životnu radost. Ona je u vezi sa načinom na koji živimo. Ako je taj način kompatibilan sa našim vrednostima možemo osetiti zadovoljstvo kao deo onoga što zovemo ljudsko samoostvarenje ili autonomija. Erik Bern je govorio o tri dimenzije ljudske autonomije: svesnosti, spontanosti i intimnosti tj. bliskosti.
Svesnost
Koliko smo prisutni u svom životu, a koliko puštamo da se dešava bez plana?
Kada počnemo da izoštravamo kapacitete naših čula, možemo biti svesniji toga šta vidimo, čujemo, kako se osećamo, koga ili šta dodirujemo. Jednom rečju bivati u sadašnjem trenutku. Ljudi kada su svesni telesnih senzacija znaju kako se osećaju i u vezi sa tim deluju. Oni ne moraju biti podeljeni, u smislu da im je um na jednom a fizičko telo na drugom mestu. Kada smo svesni osobe pored nas umemo da saslušamo, kao i da govorimo o onome što je u nama.
Spontanost
Koliko dopuštate sebi da se ponašate, osećate i mislite u skladu sa sobom?
U svakoj situaciji imamo izbore. Ipak jedan broj ljudi je pod stalnom prinudom. Neki od aktivnih prigušivača zadovoljstvana na primer, jesu uverenja tipa: “Tek kad prestanem da radim…mogu osetiti zadovoljstvo”, ili “ukoliko osetim zadovoljstvo sigurno će stvari krenuti loše…”, “previše zadovoljstva vodi u gubitak samokontrole” ili “ako pokažem zadovoljstvo drugi će mi zavideti, i odbaciti me.”
Ove osobe veruju da se zadovoljstvo kao i druga osećanja i ponašanja moraju izkazati na određen način, i to tek kada situacija to dozvoli , što je u skladu sa njegovom ili njenom fantazijom. U govoru to čujemo kroz “treba i mora, ili se ovo ovako ili onako radi.”
Zapravo biti spontan znači imati slobodu odabrati reakciju iz različitih aspekata unutrašnjih sadržaja i u odnosu na njega reagovati. Problem nastaje kada su uverenja osobe obojena roditeljskim porukama ili ranim sadržajima iz prošlosti, koji su negde arhivirani u podsvesti, ali nisu nikada provereni u stvarnosti. Tako osoba umesto da reaguje u skladu sa sobom sada i ovde, odigrava reakciju “kako bi mama rekla, ili uradila” ili reaguje emocijom koja je bila prisutna i naučena u prošlosti, u nekim situacijama. Odbacivanje prinude predodređenih zahteva od sebe, angažuje sopstvenu volju i pruža osobi slobodu novih i drugačijih izbora. Što više raznolikih i “apdejtovanih” načina razmišljanja, osećanja i reagovanja veća je raznolikost spontanih reagovanja.
Bliskost
Zajedništvo sa drugim ljudima jeste sposobnost “oslobođene duše” da daje i da prima.
To je za mnoge ljude i polje najveće ranjivosti, jer neka od osećanja koja se osete u prilikama otvaranja, približavanja i razmene ljudi ne osećaju često. Kada se radi o neprjatnim osećanjima njihov intenzitet je jak i brzo se generalizuju u pravcu uslovne reakcije. Dakle, slične situacije mogu stvarati kod osobe zebnju da će ponovo doživeti isto. Po nekada u određenim situacijama i reakcijam prenaglašavaju značenje i značaj i time ove emocije imaju i veći uticaj njih. Zato je važno stvari preispitati,posebno kod averzivnih reakcija. Preuzeti rizik u bliskom prijateljstvu ili partnerstvu znači umeti osetiti i izražavati naklonost. Intimnost i bliskost zahtevaju od osobe skidanje maski kao i potencijalnih strahova kojima osoba sebe zaplašuje kada su u pitanju posledice nekog odnosa. Ukoliko osoba živi koristeći svesnost svojih odraslih kapaciteta može da se opusti, ne ulažući energiju u samoodbranu od potencijalnih povreda. To znači moći komunicirati jasno, direktnije, bez bojazni “kako će me drugi oceniti ili shvatiti.” Ova osoba nema potrebu da manipuliše ili ostavlja “utisak”.
Radost u malim stvarima
Životna radost je stav koji nije predodređen samo za praznike ili specijane prilike. On počinje od buđenja. Kada otvorite oči osetite vazduh koji dišete ili svoje telo pod tušem. Svaki obrok ili kafa jeste malo zadovoljstvo, koje nije samo sebi cilj ali može biti način da kroz različite rituale pokažemo sebi da je život sam po sebi lep. Bezvoljnost koju neki praktikuju tokom svog dana, neće uspeti promeniti ni zalazak sunca, niti lep komad garderobe, a ni bilo kakva vrsta raskoši. Radost je svesno opažati svakodnevni život i odabrati učestvovati u njemu.
Autor: Maja Pavlov