Imajte hrabrosti da postavite pitanja i kažete šta zaista želite. Komunicirajte sa drugima što jasnije da biste izbegli nesporazume, bol i dramu. Don Miugel Ruiz
„Ti samo treba da radiš ono što ti treba da radiš.“ rekao je jednom prilikom Z. M.
Odgovor je bio: „Ne razmumem, šta je to što ja treba da radim, a već ne radim?“ kaže I. Š.
Nije bilo odgovora, on jednostavno nije mogao da objasni svoju misao tako da može da se shvati na onaj način na koji je on to želeo. Do daljnjeg je ostala enigma…
Jedna od osnovnih i najvažnijih stvari u komunikacijskom procesu je upravo to, da kad osmislimo poruku u svojoj glavi, nju izgovorimo tako da bude razumljiva i onome ko poruku prima. Ako ne postupamo u skladu sa tim pravilom, vrlo lako je moguća čuvena situacija:
„Draga danas si baš lepa!“ a draga narogušeno odgovara: „Inače, ostalim danima, ti nisam lepa!“
Isto toliko važna je i povratna informacija. Ako niste sigurni šta je pisac hteo da kaže, pre nego što se uvredite i uđete u konflikt, pitajte! Kako biste bili sigurni da ste primljenu poruku dobro razumeli, služite se tehnikom parafraziranja:
„Ako sam te dobro razumeo/la…“
“Hteo si da kažeš da…”
“Jesam dobro shvatio/la…“
Tek posle potvrđenog odgovora , u napad, ako je stvarno samo danas dan kada ste lepi. 🙂
Na raznim portalima možete pročitati koliko je važno da parovi komuniciraju. Da, slažemo se, bez toga nema dobrih temelja. No, jedna „veoma velika sitnica“ uglavnom nije naznačena, a to je kako parovi kvalitetno da komuniciraju. Kada se kaže komunicirajte, ne znači da kad stignete kući sa posla krenete da istresate: „Jao šta mi se danas desilo, koga sam sreo/la”, a druga strana pre vas uleće klizeći: „E čekaj samo da ti kažem pa ćes ti…“ i tako ko će više, ko će glasnije, pa se igramo pametniji popušta…
Vodite računa o kvalitetu razgovora, imajte svoje rituale kada razgovarate, trudite se da partnera posmatrate s ljubavlju, da pogledom uputite nežnost i podržavanje, gledajte se u oči, potvrdno klimanje glavom je takođe pozitivna reakcija. Nikako, baš nikada ne prekidajte partnera, pustite da završi misao, tek tada kada ste sigurni da je izlaganje gotovo, recite svoje mišljenje.
Napravite razliku između slušati i čuti. Nikako nije isto kada nekog slušate i kada tu osobu i čujete. Slušati se može i delimično, što bi rekli „na pola uha“, a kada nekog čujete, onda to znači da ste prisutni, sad i ovde, da je vaša pažnja usmerena na sagovornika, da ste u njenim/njegovim cipelama, da saosećate sa tom osobom i ona će to osetiti i biće joj dobro, toliko dobro, da nekad povratna informacija neće ni biti potrebna. Zapravo, to i jeste vaša povratna informacija, samo nije verbalizovana.
Zato dozvolite sebi da se čujete, da vas čuju, i da vi čujete, jer samo tako taj magični komunikacioni proces dobija svoj puni smisao i značenje i nema bojazni od šumova i prekida veze!