Imajte hrabrosti da postavljate pitanja i kažete šta zaista želite. Komunicirajte s drugima što jasnije kako biste izbjegli nesporazume, bol i dramu. – Don Miguel Ruiz
„Ti samo treba da radiš ono što ti treba da radiš.” rekao je jednom prilikom Z. M.
Odgovor je bio: „Ne razumijem, šta je to što ja treba da radim, a već ne radim?“ kaže I. Š.
Nije bilo odgovora, on jednostavno nije mogao objasniti svoju misao tako da bude razumljiva i onome ko poruku prima. Za sada ostaje enigma…
Jedna od osnovnih i najvažnijih stvari u komunikacijskom procesu jeste da kada osmislimo poruku u svojoj glavi, izgovorimo je tako da bude razumljiva i onome ko poruku prima. Ako ne postupamo po tom pravilu, vrlo lako možemo doživjeti čuvenu situaciju:
„Draga, danas izgledaš baš lijepo!“ a draga narogušeno odgovara: „Inače, ostalim danima nisam lijepa?“
Podjednako je važna i povratna informacija. Ako niste sigurni šta je pisac htio reći, prije nego što se uvrijedite i uđete u konflikt, pitajte! Kako biste bili sigurni da ste primljenu poruku dobro razumjeli, služite se tehnikom parafraziranja:
„Ako sam te dobro razumio/la…”
“Htio si reći da…”
“Jesam li dobro shvatio/la…”
Tek nakon potvrđenog odgovora, možete otići u „napad“, ako zaista samo danas izgledate lijepo. 🙂
Na raznim portalima možete pročitati koliko je važno da parovi komuniciraju. Da, slažemo se, bez toga nema dobrih temelja. Ali, jedna „veoma velika sitnica“ uglavnom nije naglašena, a to je kako parovi kvalitetno komuniciraju. Kada se kaže komunicirajte, ne znači da kad dođete kući s posla počnete nabrajati: „Jao šta mi se danas desilo, koga sam sreo/srela“, a druga strana vas prekine: „E, čekaj samo da ti kažem, pa ćeš ti…“ i tako ko više, ko glasnije, pa se igramo onog „pametniji popušta“…
Vodite računa o kvaliteti razgovora, imajte svoje rituale kada razgovarate, trudite se partnera posmatrati s ljubavlju, pogledom mu/joj ukazati nježnost i podršku, gledajte se u oči, potvrdno klimanje glavom je također pozitivan znak. Nikada, baš nikada ne prekidajte partnera, pustite ga/je da završi misao, tek onda kada ste sigurni da je završio/la izlaganje, recite svoje mišljenje.
Naučite razliku između slušati i čuti. Nije isto kada nekoga slušate i kada ga čujete. Slušati se može i djelimično, takozvano „na jedno uho uđe, na drugo izađe“, a kada nekoga čujete, to znači da ste prisutni, ovdje i sada, da vam je pažnja usmjerena na sagovornika, da ste u njegovim/njenim cipelama, da s njim/ njom suosjećate i ta osoba će to osjetiti i bit će joj dobro, toliko dobro da ponekad povratna informacija čak neće ni biti potrebna. Zapravo, to i jeste vaša povratna informacija, samo nije verbalizovana.
Zato dozvolite sebi da se čujete, da vas čuju i da i vi čujete njih, jer jedino tako taj magični komunikacijski proces dobija svoj puni smisao i značenje i nema bojazni od „šumova“ i prekida veze!