Anoreksija je poremećaj koji najčešće pogađa devojke u periodu puberteta i adolescencije, ali ne samo njih. Ovaj poremećaj se prepoznaje po samonametnutoj i rigoroznoj dijeti do izgladnjivanja sa ciljem osobe da izgleda lepo. Pri tome su kriterijumi onoga šta je lepo značajno poremećeni. Osoba koja ima problem sa anoreksijom veruje da se zdravo hrani i da primereno vežba, međutim, umesto da te aktivnosti dovedu do opšteg poboljšanja zdravlja, one zapravo dovode do fizičkog propadanja, a u težim slučajevima i do smrti.
S obzirom da devojke često poistovećuju lepotu i mršavost, kao i da žele da budu lepe i privlačne, neke od njih su spremne da plate i visoku cenu za svoj cilj. Mnoge devojke se zaustave kada primete da im se zdravlje pogoršalo, ali neke ni to ne obeshrabri u nastojanjima da još više smršaju i ugroze zdravlje, a nažalost, neke devojke ne dobiju bitku sa ovim poremećajem i umru od posledica izgladnjivanja.
U pozadini ovog problema uglavnom leži depresija, ambivalentna osećanja prema sebi i bliskim osobama, sklonost ka perfekcionizmu i preterana samokritičnost. Mlade devojke koje se bore sa ovim problemom veruju da će biti prihvaćene samo ako budu dovoljno mršave i da će, u slučaju da ne uspeju dovoljno da smršaju biti odbačene od važnih osoba ili od društva. Upravo ovaj strah od osude i odbacivanja mladu osobu nagoni da se angažuje u ponašanju koje je visoko rizično za zdravlje, a u kasnijim fazama i za samo preživljavanje.
Psihoterapija je u slučaju anoreksije neophodna i predstavlja deo obaveznog tretmana. Osoba sa problemom anoreksije na psihoterapiji razvija nove načine na koje može da procenjuje sebe, svoju vrednost i postignuća, razvija prema sebi odnos ljubavi i prihvatanja i aktivno se angažuje na usvajanju novih, zdravih obrazaca mišljenja i ponašanja. Sam psihoterapijski proces često dugo traje i zahteva visok stepen motivacije za promenu.