Postoji puno naziva koji se koriste za anksioznost npr. teskoba, nervoza, zabrinutost, panika, napetost i sl. Anksioznost je deo života i povremeno svi imamo ovakve osećaje. Svi doživljavamo anksioznost s vremena na vreme kada se nalazimo u stresnim situacijama kao npr. kada odlazimo na važan sastanak, kada idemo na pregled, imamo ispit, čekamo rezutate pregleda i sl. Mi tada brinemo kakav će biti ishod i kako će to uticati na naš život. Kada se nalazimo u stresnim situacijama možemo postati toliko preokupirani njima da to može da počne da utiče na naše ponašanje. Možemo previše jesti, previše pušiti, zaboraviti da jedemo, osećati da nam srce brže kuca, da nam se ruke znoje itd. Sve su to simptomi anksioznosti. U većini situacija anksioznost će prestati kada situacije koje izazivaju anksioznost prestanu. Ukoliko je anksioznost stalno prisutna i ometa nas u našem svakodnevnom funkcionisanju i blokira onda se najverovatnije radi o anksioznom poremećaju.
Anksioznost se izražava nizom telesnih simptoma kao što su lupanje srca, znojenje, podrhtavanje ruku ili tela, suva usta, teškoće u disanju, osećaj toplote, mišićna napetost, osećaj knedle u grlu itd.
Psihički simptomi anksioznosti su osećaj nesvestice, slabost, strah da ćete umreti, poludeti, preterana zabrinutost i drugi. Ukoliko su ovi simptomi odgovor na neku situaciju koja vas brine i ako nestanu kad situacija prođe, onda se radi o očekivanoj anksioznosti, međutim, ukoliko su neki od simptoma stalno prisutni o tome bi trebalo da razgovarate sa psihoterapeutom.
Anksioznost se može javiti u raznim oblicima i ispoljiti se na različite načine. Na primer, anksioznost se može ispoljiti kroz napade panike, sve vrste fobija (agorafobija, strah od paukova, visine itd.), generalizovanu anksioznost (tzv. preteranu brigu), zdravstvenu anksioznost (tzv. strah od smrti i bolesti), opsesivno – kompulzivni poremećaj (stalno ponavljajuće zastrašujuće misli i rituali koje osoba sprovodi da bih umanjila strah), socijalna anksioznost (strah od javnog nastupa, stidljivost u komunikaciji), nesanicu (problem da se zaspi, plitak san, rano buđunje i sl.), psihosomatske tegobe (problemi sa varenjem, tenzione glavobolje, visok krvni pritisak, povišen holesterol, astma, čir itd.) itd. Iako svi navedeni poremećaji izgledaju kao veoma različiti u njihovoj osnovi stoji isti uzrok – anksioznost.
Problemi anksioznosti nastaju kada je osoba preosetljiva, odnosno kada su „alarmni sistemi” osobe previše osetljivi i uključuju se prelako, tako da se anksioznost javlja u pogrešno vreme. Ako osoba doživljava anksioznost u situacijama u kojima drugi nisu anksiozni, to govori da osoba ima preosetljive „alarmne sisteme.”
Na nastanak anksioznih poremećaja utiču različiti faktori kao što su iskustva u detinjstvu, stresne situacije, lična osetljivost, načini suočavanja sa stresom. Stresni događaji mogu biti gubitak emocionalno značajnih osoba, prekid emotivne veze, pritisak na poslu, finansijski problemi, ozbiljna telesna bolest, velike promene u životu kao što je selidba, napredovanje na poslu, rođenje deteta, venčanje i sl.
Vrlo je važno da otkrijemo koja su naša verovanja oko nastanka anksioznosti, budući da nas neka naša verovanja mogu sprečavati da rešimo problem. Tako npr. ako verujemo da su isključivo spoljašnje okolnosti odgovorne za nastanak anksioznosti tada nam se može desiti da postanemo pasivni verujući da jedino promena tih okolnosti može doneti do promene našeg stanja. Na ovaj način mi verujemo da ne možemo ništa preduzeti i da je događaj koji nam se desio potpuno van naše kontrole.
Osobe koji imaju anksiozni poremećaj nisu zbog toga manje vredni kao ljudi jer anksiozni poremećaj nije osobina karaktera nego je poremećaj kao i svaka druga telesna bolest. S toga se može izlečiti – preuzmite akciju i javite se psihoterapeutu kako bi vam pružio pomoć na ovom putu.