Oblast psihoterapije tokom 50-ih godina postala je bogatija za još jedan psihoterapijski pravac kognitivno-bihejvioralne orijentacije. Albert Ellis osmislio je novi, integrativni pristup koji je nazvao REBT (Racionalno emotivno bihejvioralna terapija). Zasnovan na staroj tvrdnji koju je formulisao još grčki filozof Epiktet da “ljudi nisu uznemireni događajima samim po sebi, već svojim viđenjem tih događaja”, REBT uzima u obzir kako emocije, tako i kognicije i ponašanja klijenta. Situacije koje nam se događaju u svakodnevnom životu ne čine nas srećnim, uznemirenim ili zabrinutim, već način na koji mi posmatramo te situacije. Od načina na koji razmišljamo zavisi način na koji ćemo se ponašati i osećati.
Kako REBT funkcioniše?Nekoliko naizgled jednostavnih principa leži u osnovi REBT psihoterapije:
- Osećamo se onako kako mislimo, odnosno naša uverenja u najvećoj meri određuju naše emocije. Kao što je već napomenuto, događaji, sami po sebi, ne čine nas tužnim ili besnim, već nas ono što mi govorimo u tim situacijama dovodi do toga.
- Mi smo odgovorni za naše emocije i ponašanja, što znači da sebe uznemiravamo pogrešnim načinom razmišljanjem koji možemo da promenimo ukoliko smo motivisani za promenu. Naši emocionalni poremećaji potiču od naših nekonstruktivnih uverenja.
- Naša uverenja se mogu menjati, a kao posledica menjanja našeg razmišljanja, tj. uverenja promeniće se naša osećanja i ponašanje.
Šta je to ABC model?Osnovni princip promene u REBT-u podrazumeva rad na promeni svojih nekonstuktivnih uverenja, što za posledicu ima promenu emocija i ponašanja. ABC model predstavlja osnovni radni okvir u REBT terapiji, tzv. ABC model u kome A predstavlja aktivirajući događaj (situaciju), B –naša uverenja koja su u vezi sa datim aktivirajućim događajem i C – ponašanja i emocije koje doživljavamo u toj situaciji. REBT nas uči da događaj sam po sebi ne utiče automatski na naša osećanja i ponašanja, već da ona zavise od načina na koji smo ih mi obradili, tačnije od naših uverenja. Ukoliko su naša uverenja konstruktivna (racionalna) za posledicu ćemo imati konstruktivna, samopomažuća osećanja i ponašanja, dok će posledica nekonstruktivnog razmišljanja (iracionalna uverenja) biti nekonstruktivne i samoosujećujuće emocije i ponašanja.Rad na problemima upravo uključuje rad na iracionalnim uverenjima, odnosno naš terapijaski zadatak je da iracionalna uverenja javljaju sa manjom učestalošću, intenzitetom i trajanjem i da se konačno zamene racionalnim. Da li je REBT za mene? REBT je terapijski pravac usmeren na ostvarivanje jasno postavljenih ciljeva klijenta na kojima se radi uz precizno praćenje terapijskih efekata. Rad na problemima odvija se uz direktivan pristup terapeuta, ali i angažovanost klijenta koji pored rada u okviru seanse, na svom problemu radi i krozdomaće zadatke čime se promena ubrzava i učvršćuje. Između terapeuta i klijenta postoji ravnopravan i saradnički odnos. Osim toga, REBT svoj repertoar intervencija dosta bazira i na humoru. Iskustvo REBT terapeuta ukazuje na to da ovakav metod rada pogoduje najvećem broju klijenata u rešavanju njihovih emotivnih i psiholoških problema. Da li REBT može da reši moj problem?REBT pripada grupi kognitivno-bihejvioralnih intervencija, čija efikasnost je više puta dokazana u radu sa različitim psihološkim problemima. To je za posledicu imalo širenje ovog terapijskog pravca terapije u celom svetu i milione zadovoljnih klijenata koji su pomoću REBT-a uticali na promenu svog života. Problemi i područja efikasne primene REBT psihoterapije su:
- Depresija
- Generalizovana anksioznost i specifični poremećaji anksioznosti: panični napadi, opsesivno-kompulsivni poremećaj, agorafobija i druge specifične fobije
- Bes i agresivnost
- Stres
- Briga
- Poremećaji ishrane
- Odlaganje (prokrastinacija)
- Poremećaji ponašanja kod dece i adolescenata
- Problemi u partnerskim i porodičnim odnosima
- Problemi separacije (prekid ljubavne veze, razvod, smrt bliske osobe)
- Hipohondrija
- Poremećeni bračni odnosi
- Seksualne disfunkcije
- Ljubomora
- Problemi u komunikaciji (asertivnost)
- Poremećaji ličnosti
- Posttraumatski stresni poremećaj (PTSP)