Depresija je poremećaj raspoloženja, dok je anksioznost stanje osećanja napetosti i nelagodnosti.
Anksioznost osećanje mučnog i neugodnog isčekivanja, strepnje i neizvesnosti. Uz anksioznost javlja se psihomotorni nemir i unutrašnji nemir. Anksiozna osoba ima osećaj da će joj se desiti
nešto „strašno“, da će izgubiti kontrolu nad sobom. Anksioznost nije vezana za konkretnu osobu ili objekat, ona je slobodno lebdeći strah, strah od gubitka kontrole. Anksiozna osoba je stalno u stanju pripravnosti, konstantno napeta. Kod anksioznih osoba često se javljaju panični napadi, koji su rezultat nagomilanih stresova.
Depresija sa druge strane je konstantno osećanje tuge, beznadežnosti i bezvoljnosti. Depresivne osobe često plaču, nemaju želju ni volju za druženjem, imaju problema sa apetitom i spavanjem. Misle negativno i usporeno. Takođe različiti ljudi depresiju doživljavaju različito. Momak od 15 godina ne može imati iste simptome kao muškarac od 50.
Ključna razlika anksioznosti i depresije je što je kod depresije dominantan gubitak interesovanja za svakodnevne životne aktivnosti, dok se anksiozna osoba bori sa izazovima svakodnevnog života. Depresivna osoba oseća opšte stanje tuge i bezvoljnosti, a anksiozna stanje uznemirenosti i nelagodnosti.
Depresija i anksioznost mogu da se jave zajedno. Oko 70 posto osoba doživljava anksioznost i depresiju zajedno. Depresija i anksioznosti se takođe javljaju u kombinaciji sa drugim neurotičnim poremećajima kao što su fobije i opsesivno-kompulsivni poremećaj. Takođe, mnoga psihosomatska oboljenja uzrokovana su pojavom anksioznosti i depresije.