Kognitivno-bihejvioralna terapija

Kognitivno-bihejvioralna terapija (skraćeno: KBT, eng. Cognitive Behavioral Therapy) je oblik psihoterapije koji naglašava važnost uloge mišljenja u onome šta osećamo i kako se ponašamo. Kognitivno-bihejvioralni terapeuti nas uče da je naše mišljenje to koje prouzrokuje da se osećamo i ponašamo na određen način. Ukoliko doživljavamo osećanja koja ne želimo (disfunkcionalna osećanja) ili se ponašamo na način koji ne želimo (disfunkcionalna ponašanja) onda je važno da identifikujemo razmišljanja koja uzrokuju ta osećanja i ponašanja, a zatim učimo kako da ih zamenimo ili zauzemo drugačiji odnos prema njima kako bismo imali željena ponašanja i emocije. KBT je psihološki pristup koji je zasnovan na naučnim principima i za koji su istraživanja pokazala da je efikasan za širok raspon problema. Klijenti i terapeuti zajedno rade na identifikovanju i razumevanju problema u terminima odnosa između misli, osećanja i ponašanja. Pristup je obično usmeren na teškoće ovde i sada, i zasniva na razvijanju zajedničkog pogleda na klijentove probleme. To vodi određivanju individualizovanih, vremenski ograničenih ciljeva i strategija tretmana koji se kontinuirano nadgledaju i evaluiraju. Kognitivno-bihejvioralni terapeuti rade s pojedincima, porodicama i grupama.

1. KBT je zasnovana na kognitivnom modelu emocionalnih reakcija: Kognitivno-bihevioralna terapija je zasnovana na naučnoj činjenici da naše misli uzrokuju naša osećanja i ponašanja, a ne spoljašnje stvari same po sebi, kao što su ljudi, situacije ili događaji. To znači da mi možemo promeniti način na koji mislimo s ciljem da se osećamo i delujemo bolje iako se situacija nije promenila
2. KBT je kraća i vremenski ograničena: ova vrsta psihoterapija spada među “najbrže” terapije po postizanju željenih terapijskih rezultata. Prosečan broj susreta koje klijent ima (bez obzira na vrstu problema) je samo 10 do 16. Drugi oblici terapije, kao što je psihoanaliza, mogu trajati godinama. Ono što omogućava KBT-u da bude kraća od drugih je visoko instruktivna priroda i činjenica da uključuje domaće zadatke.
3.  Pouzdan terapeutski odnos je neophodan za efektivnu terapiju, ali nije u fokusu : neki oblici terapije pretpostavljaju da je glavni razlog zbog kojeg je ljudima bolje postojanje pozitivnog odnosa između terapeuta i klijenta. Kognitivno-bihejvioralni terapeuti veruju u važnost dobrog, pouzdanog odnosa, ali i da to nije dovoljno, niti nužno. KBT terapeuti veruju da se klijenti menjaju kada nauče da misle drugačije, te su fokusirani na podučavanje klijenata racionalnim samo – savetujućim veštinama.
4. KBT je zajednički rad teraputa i klijent: Kognitivno-bihejvioralni terapeut teži da nauči šta klijent želi od svog života (njegove ciljeve) i da mu zatim pomogne da postigne te ciljeve. Terapeutova uloga je da sluša, podučava i ohrabruje, dok je klijentova uloga da govori, uči i koristi ono što je naučio.
5. KBT je zasnovana na stoičkoj filozofiji: KBT ne govori ljudima šta da osećaju. Ipak, većina ljudi koji traže terapiju ne želi da se oseća onako kako se oseća. KBT uči korišćenju, a u najgorim slučajevima smirivanju osećanja kada smo suočeni sa neželjenim situacijama. Činjenica je da nam se neželjene situacije dešavaju bez obzira da li smo mi zbog njih uznemireni ili ne. Ako smo uznemireni zbog naših problema, mi imamo dva problema – problem i našu uznemirenost zbog njega. Većina razumnih ljudi želi da ima što je moguće manji broj problema.
6.  KBT koristi sokratovski metod: terapeuti ovog terapijskog pravca žele da postignu veoma dobro razumevanje briga svojih klijenata, te često postavljaju pitanja i ohrabruju svoje klijente da postavljaju pitanja o sebi, npr. “Kako ja znam da oni govore o meni?” “Da li je moguće da govore i smeju se nekom drugom?”
7.  KBT je strukturisana i direktivna: Kognitivno-bihejvioralni terapeuti imaju specifičan program rada za svaki susret. Specifične tehnike i koncepti se uče tokom svakog susreta. KBT je fokusirana na pomaganje klijentu u postizanju ciljeva koje je sam postavio. U tom smislu KBT je direktivna. Ipak, KBT terapeuti ne govore svojim klijentima šta da rade – oni radije uče klijente kako da rade.
8.  KBT je bazirana na edukativnom modelu: KBT je zasnovana na naučno podržanoj pretpostavci da je većina emocionalnih i ponašajnih reakcija naučena. Zbog toga je cilj terapije da pomogne klijentu da se oduči od svojih neželjenih reakcija i da nauči nove načine reagovanja. KBT terapeuti se ne predstavljaju kao “sveznajući”, ali je pretpostavka da ukoliko je klijent znao ono što terapeut ima da ga nauči, klijent ne bi imao emocionalne i ponašajne probleme koje ima.Upravo zbog toga u KBT-u nema “samo razgovaramo”. Ljudi mogu “samo razgovarati” s bilo kim. Edukativni karakter KBT-a pruža i posebnu dobit, a to je da vodi dugoročnim rezultatima. Naime, kad ljudi tokom KBT razumeju kako i zašto im ide dobro (i kako i zašto im pre tretmana nije išlo dobro), oni mogu da nastave da rade to što su naučili tokom tretmana s ciljem da im i dalje ide dobro (i da prestanu da rade ono zbog čega im pre nije išlo dobro).
9.  KBT teorija i tehnike se oslanjaju na induktivni model: Glavni aspekt racionalnog mišljenja je da je on zasnovan na činjenicama, a ne na pretpostavkama. Mi se često uznemirujemo oko stvari kada one, u stvari, nisu onakve za kakve ih mi smatramo. Kada bismo to znali, ne bi smo gubili vrijeme uznemiravajući se. Zato nas induktivni metod ohrabruje da posmatramo naše misli kao pretpostavke koje mogu biti dovedene u pitanje i testirane. Postoji preko 25 veoma uobičajenih grešaka u mišljenju koje ljudi prave i koje ih dovode do toga da ne poznaju činjenice
10. Zadatak je osnovna karakteristika KBT-a :terapeuti zadaju klijentima zadatke i ohrabruju ih da vežbaju tehnike kojima su podučeni.

Razvoj ovog pristupa tekao je kroz tri talasa: prvi su predstavljale bihejvioralne terapije zasnovane na klasičnom i operantnom uslovljavanju, drugi su kognitivne terapije zasnovana na menjanju kognicija i socijalnom učenju, a treći su majndfulnes (eng. mindfulness) terapije zasnovane na prihvatanju i punoj svesnosti. Iz ovih talasa proizašao je veliki broj pojedinačnih tehnika za koje je naučno dokazano da su efikasne za tretiranje ograničenog raspona psiholoških problema – od kojih su najpoznatije sistematska desenzitizacija (Wolpe), terapija izlaganjem (Marks), itd. – kao i više obuhvatnih, teorijski konzistentnih i empirijski dokazanih pristupa koje su priznati stručnjaci razvili kao kompleksne tretmane za brojne psihološke probleme – istorijskim redom: racionalno-emotivno-bihejvioralna terapija (Ellis), kognitivna terapija (Beck), kognitivno-bihejvioralna modifikacija (Meichenbaum), dijalektička bihejvioralna terapija (Linehan), terapija prihvatanjem i posvećenošću (Hayes), kognitivna terapija zasnovana na punoj svijesnosti (Segal), itd.